Категорија: Ljubodrag Obradović

ЖЕНАЖена је суза распуклау освит јутра, са теломсазданим да пламти.Жена је река која не пресушује,вечно лепа и вечно млада,увек нуди оношто не може дати. Жена је драгуљ блистав,насмејани отров слатки,вечна тајна и сјајни заборав,у ноћима врелим и кратким.© Љубодраг Обрадовић

  ЈАСНОЋАПокошеним ливадама шетами сам покошен животом.Ветар сам,здробљен костурима дрвећа.Мрав сам,а сплав ме носи, туђом руком вођен,у царства непознатих страхота.Луд сам скорои сит догађаја лажних,у свету лажном,где подлаци лижу чизме подлацимаи добро пролазе.Где поштене кичмеи кад искривљене мoлe,шут у задњицу добијуи ништа више.Сит сам живота,а сено тако заносно миришеи питања нова намеће. Смисао?Да ли га … Настави са читањем “ЈАСНОЋА – Љубодраг Обрадовић”

Аутор слике Дијана ОбрадовићТРАГ СВЕТЛОСТИИза гора и долова,иза свести и савести,иза сећања и бола,траг светлости…Осмех на лицу,у очима сјај.Узлет у птицу,узлет у бескрај.Све за народ,за себе ништа!Никад горд,увек оптимиста!Светли и сад светли,ватра са Врачара,Хтели су га проклети.Све их разочара.Светли, и увек ће…Иза гора, испод неба,у новој зори свићеи у срцу место вреба…Како све прoлeти…олтари… престоли… … Настави са читањем “ТРАГ СВЕТЛОСТИ – Љубодраг Обрадовић”

ПЕСМА О ВАЗДУХУПевам о ваздуху. И ваздух је поезија. Испод плота џукци се провлаче. Зима је. И мраз понекад прија, ситне ствари понекад много значе.У соби хладној мирише јад,испод стрехе суши паприку мраз… Носталгија мути мозак – бити млад увек, не дати никад отказ…Схвати се у хладној соби истина тек кад се запали камин.Постоје и … Настави са читањем “ПЕСМА О ВАЗДУХУ – Љубодраг Обрадовић”

ОДЛЕТИ СВЕ Одлети све И живот И кад се чини Да краја нема Да све је песма Тек поцрвенела трешња Увек судбина стигне На крилима јутра И у коначност склони Све сањане жеље И недосањано сутра