ВАЛЕНТИНА КОЈЕ НЕМА
Тражио сам те свуда ал те није било
Кога да питам да ли те сања
Опанци поцепани одело у ритама
У празаном свету бездан ме прогања
Ти си као сновиђење као машта
Случајни сусрет у времену и крај
Улице су препуне слепих бескућника
Небодери торњеви купoлe и сјај
Да ли те неко осим мене жели
Можда те неки несрећник има
Безгрешна напуштена деца плачу
Свет је препун чађавог дима
Прогања ме она твоја туга у гласу
Да ли те је неко можда срео
Цвеће без мириса процветале трешње
Ни снег није више као некад бео
Тражим те свуда ал те нигде нема
Као да лутам по Дантеовом паклу
Привиђа ми се твој предивни лик
У прљавом искривљеном стаклу
Ја сањам плаво небо и птице
Одсјај месечине у твојим очима
Чаробни осмех на твојим уснама
Дружења с тобом у кратким ноћима
Ја ћу те тражити све док постојим
У свим плавим јутрима која долазе
Тражићу те у процветалим трешњама и цвећу
У свим возовима који пролазе
© Драган Ћирковић
