ОЛУЈА
Зацрни се небо, црне слутње носи
Задрхтало сунце, узбурка се море
Крвавог нам ножа живот нам доноси
У несанку нашем крваве су зоре.
Вековне громаде те тврђаве славне
Уточиште беху од свих зулумћара
И за вас спасење у прошлости давне
Одроде што нећеш Божијега дара.
Па крвавим ножем ти нас кољес опет
Крстом ко се крсти, ништа га не боли
И српски је народ као Христос распет
А ране му леце божји апостоли.
У пустим кућама дал кандила горе
Огњиштима древним угасисте огањ
Покровом нам црним утрнусте зоре
На згаришту само нагорео пањ.
Крваве жртве, поља, небо и цркве
Пламени пути смрти у вечни живот
Убијате децу, руке вам крваве
Нећемо вам опростити свети кивот.
Која то безтијелност вама овлада
Сладост пронађосте у крвавом пиру
Целом српском роду да угасне нада
Злотворите смрћу као своме хиру.
Опраштамо худом све туге у нама
К’о Христос на крсту што опрости свима
Заборав у нама не прогута тама
Олуја се памти чува вековима.
Ранили сте недра млеком што вас доје
Плаче небо, земља, узбурка се море
Опустеле цркве да ли још постоје
Да светица Блага осветли поноре.
© Даница Димитријевић Петровић
Odlicno. Ovako jake stihove ni puno statiji pesnici po stažu ,ne bi bili u stanju da napišu. Respekt.