ЖИВА УСПОМЕНА – Даница Димитријевић Петровић

Rating: 10.00/10. From 1 vote.
Please wait…

 

ЖИВА УСПОМЕНА

Још по некад
Прошетам том стазом
Која води далеко
Још по некад сањам оне наше
Снове који не могу доћи
Како и да дођу
Остала је само мермерна плоча
И ти као светионик у ноћи
По некад бацим једну ружу
А увела је пиле моје
Бацим, а плашим се да погледам
Пада у амбис понора
Трн тако јако заболи
Док зашкрипи и остави траг
А та хладна плоча ух боли
Гледа ме твој лик

Пиле моје удахни овај дан
Јеси ли близу сунца или
Ону звезду шаљеш што дође у ноћ
Још сањам наше снове и знам
Ма поносан си сада ти
Сунце моје анђеле мој најлепши
Сећаш ли се оног дана
А ти ме вртиш у круг
Тако си сигуран да нас неће
Ма ништа и ништа раставити тад
Узима и Бог оног ко је
Ма много  драг
Можда си и љут што ово пишем
Али године крију многе боли
Требао си ми само мало
Да ме још увек чуваш и волиш
Са твојим одласком изгубила сам
И себе и тебе и све што је било
Сунце моје, сунце моје мило
А да дишем сада ма како то
Јел ја уопште више и живим
Јел ти хладно када дођу
Они тешки дани сиви
Годинама те покрива твоја птица
Од милости си ме тако звао
Покривам и оног меду
Ког си ми од срца дао
А оне речи и сада бoлe
“Не бој се ноћи сунце моје
Када дође некада црни дан
Он ће те чувати
И ако некада одпутујем сам”
А ко да мисли сада о томе
Ма је ли могуће све то
О зашто ми те је узео
Драги Бог
Да боли сваки дан који дође
И прође и опет ништа не буде
Убијају ме ове године
А осуде и заувек осуде
Да ли се нешто могло тада
Да ли да се промени
И опет боли шкрипа
Твојих точкова
Покушао си смрти да се спасиш
Ниси успео а ја бих
Све свеће света за тебе
Да угасим
Недам да те пеку и да сузе
По теби
Боли ли те пиле моје
Како то да опростим себи
Шапућем ти сваке вечери
Оно што си увек желео чути
Волим те сунце моје
Волим те и спокојан ми буди

© Даница Димитријевић Петровић

17.09.2021.

 

Visits: 248
Today: 3
Total: 1789875

Једно мишљење на „ЖИВА УСПОМЕНА – Даница Димитријевић Петровић“

  1. No votes yet.
    Please wait...

    Lepa nostalgična pesma

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_scratch.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wacko.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_yahoo.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_cool.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_heart.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_rose.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_smile.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_whistle3.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_yes.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_cry.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_mail.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_sad.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_unsure.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wink.gif