ЉУБАВИ – Даница Димитријевић Петровић

ЉУБАВИ

Колику моћ има Сунце
Што пригрли твоје додире
Колику моћ има зрак
Који заблиста светлошћу твојих очију
Колико речи да удахнем
Како бих ти рекла,
Смислу мог универзума,
Ти светионичару моје љубави
Придодај ми твоју душу
Да ме води кроз време
Ушушкај моје мисли осликане делима
Тешко је дохватити месец
И ставити га на груди твоје као орден

Јунаку мој, ти заслужниче
За моја јутра са осмехом
Уплео си амајлију у моје валове
А ја као девојчица
Гладна твојих усана
Очију којима молим, само мало молим
Буди ту, не иди
Њиши ме у заносу страсти
Моја душа проплакала
Проклела даљине које те воде
Слушам тишину корака који одлазе
И после толико времена успомена
Ти љубави моја, додиру мог универзума
Не дам да те ово време води
Закључан си у мојим мислима
И док продиру зраци кроз
Реку мојих очију која слива
Слапове по недрима на којима
Снива чежња и у знак тишине
Држи почаст

© Даница Димитријевић Петровић

Крушевац
Категорија: Одрасли песници