Категорија: Danica Dimitrijević Petrović

Три промоције књига ПЕСМЕ ИЗ ТРАМВАЈА и ДИВЉАКУША

Драги Пријатељи, Ево ме поново у Загребу и још сумирам утиске са три промоције које сам имала. И могу рећи да сам веома задовољна, срећна и желим да се захвалим многим пријатељима који су ми помогли око промоција, а то су радили из прикрајка, од срца без великог експонирања. Један од њих ми је рекао да је величина човека у томе да се не хвали, ако некада нешто некоме помогне. Били су ми ветар у леђа и знам да ће то увек бити, без икаквих задњих намера. Хвала им од срца, дошла сам до пута којим даље корачам сама. Знам да нећу погрешити. Човек кој ми је највише помогао, а никада није јавно рекао да ми је ментор својим саветима, Мирко Стојадиновић, рекао ми је: “теби ментори не требају, довољно си квалитетна да и даље гураш сама. Ако поклекнеш, имаш праве пријатеље који ће те подићи. “Хвала драги пријатељи на помоћи, ускоро излази нешто ново од мене, а шта ће то бити нека до штампања остане тајна…

ПОНОВО УПОКОЈЕНА – Даница Димитријевић Петровић

ПОНОВО УПОКОЈЕНА
Правда за Сташу
Још ти душо моја певам успаванку,
песму њену мила на небу ћеш чути.
Мајци си звездица, што је месец скрива,
до тебе су моји трновити пути.

Неутешној мајци шта бол да ублажи?
Принцеза је њена у небеском рају.
У очају своме гледа игру деце,
желећи свој живот да приведе крају.

Плишани меда дал ти друштво прави?
У Божијем рају знам да ниси сама,
Богомајка крило твоје је окриље,
али твоје срце чува твоја мама.

Горде мртве дусше уграбише тебе,
њихово је срце ко камен ледени.
Као диван цветић уграбише клети,
отргоше живот детету медени.

Анђео ти Божји на рамену спава.
И теби ће душо да израсту крила.
Вoлeће те мама, бићеш јој у срцу,
наћи ћу те мила, ма где ми била.

Осетиће клети сво проклетство мајке,
када своју децу прихвате у крило .
Сетиће се злога теби што чинише,
дал` ће њима тада да закуца било.

Да ли правде има, ил` је правда слепа?
Божја правда стиже к’о учини злога,
проклињаће себе што ми тебе узе,
њега нека стигне та правда од Бога.

Богомајка теби нек ране зацели,
оне што су клети теби учинили.
Свето ће ти миро бити помазање ,
дочекаћеш мајку сва у рајској свили.

Настави са читањем “ПОНОВО УПОКОЈЕНА – Даница Димитријевић Петровић”

ЛЕЛЕК – Даница Димитријевић Петровић

  ЛЕЛЕК

Освануо дан да гори не може,
Сунце сакри за облаком зраке.
Само се чује мајка што запомаже,
А скоро до јуче причала је бајке.

Јуначино моја крвави ти пути.
Где ногом забележи сваки траг
Ој Косово вековима од крви црвено
Поново те започео крволочни враг.

Саплела мајка теби драги сине
Чарапе да угрејеш промрзле ноге.
Снег је топлији од стопала твојих
Исплакала док плела сузе многе.
Настави са читањем “ЛЕЛЕК – Даница Димитријевић Петровић”

РЕЦИ… – Даница Димитријевић Петровић

РЕЦИ…

Реци.. Колико те је бoлeо сваки
онај корак који те није бoлeо?
Реци.. Колико суза си пролио док
ниси плакао?
Реци.. Зашто си тајновито ћутао
док је други сузе моје брисао?
Реци.. Зар је било тешко да
пригрлиш у мени  себе?
Реци.. Колико си заиста ти био ти?
Реци.. Зашто ме остави?

Настави са читањем “РЕЦИ… – Даница Димитријевић Петровић”

Једна књига “ПЕСМЕ ИЗ ТРАМВАЈА” – две песникиње: Јасмина Димитријевић и Даница Димитријевић-Петровић

ПЕСМЕ ИЗ ТРАМВАЈА

Сви по некада добијемо инспирацију.
Дође време када нам се пише.
Тако се и рађају све наше песме.
Неке мало боље, неке мало више.

Свима се по некад јави клик у глави.
Кад добије жељу да почне да ствара.
Па и ако песма није тако добра.
То не треба никада да те разочара.

Свака песма има свога читаоца.
Једноме се једна свиђа, другом нека друга.
Омиљена песма некоме је лоша.
Немој да те зато обузима туга.

Моје песме настају у првом трамвају.
Тад добијем жељу да најлепше пишем.
Нека одмах засија у светлости дана.
Неке се не роде јер их одмах бришем.

У трамвају путници док по мало дремају.
Мени се у глави идеје родиле.
Оловку у руке па све брже пишем.
Песме из трамваја тако су настале.

© Јасмина Димитријевић

ЗАЈЕДНО

Са нама кроз дане
Са нама кроз ноћи
Делимо осмех људима
Јер једном ће и то проћи.

Кроз тугу и смех
Сузе и срећу
Не остављамо нашу
Породицу највећу.

Јер сви смо ми људи
Води нас срце јунака
А имамо породице
Које се боје мрака.

Уместо светла
Свећа тиња
У загрљају свом
Мама држи ћерку и сина.

Не брините децо
Постоје добри људи
Све док су уз нас
Наша нада се не губи.

С љубављу и вером
Молим све вас
Помозимо овим људима
Јер они верују у нас.

© Даница Димитријевић-Петровић


Трамвај жеља поетске душе илити ПЕСМЕ ИЗ ТРАМВАЈА
– Љубодраг Обрадовић

Како настају песме? Омиљено питање свих новинара, кад узимају интервју од песника, било да је познат, било да је тек закорачио на сањани пут славе, је: Кад пишете песме? Које је доба дана или ноћи, најбоље за Вас? И на ком месту пишете најбоље песме? Настави са читањем “Једна књига “ПЕСМЕ ИЗ ТРАМВАЈА” – две песникиње: Јасмина Димитријевић и Даница Димитријевић-Петровић”

ЖЕНА У ТАМИ – Даница Димитријевић Петровић


ЖЕНА У ТАМИ

Обасјава ноћ силуету уплакане жене,
Што по пољани гази и шеће.
Пупољци од цветова шарају поље,
Као птица небом, мислима прoлeће!

У души капка растопло иње,
И та рука што моју руку узе,
У вече црно, без звезда сјаја,
Оцртавају се само њене сузе.

Осећам у мраку њену лепоту,
Не видим јој лице, али лепа јесте,
Верује у моју искрену доброту,
Корача, а даље сама несме.

Остају ми само речи на усни,
Да ли изустити и у бол стати,
Не смем је оставити, газим за њом,
Осмех на луце морам да јој вратим!

Сада се гласно смеје и моли,
Хвала ти Боже што ме од муке спаси!
Што показа пут у тами,
И о мени добрим људима огласи!

Настави са читањем “ЖЕНА У ТАМИ – Даница Димитријевић Петровић”

ЈУТАРЊА МОЛИТВА – Даница Димитријевић Петровић


ЈУТАРЊА МОЛИТВА

У даљини чујем звук звона.
Смирено корачам.
У души све више јацам.
Недељно јутро.
Мирис тамјана шири се портом.
Док молитва се ори,
Христов покајник Богу се моли.
Црква се извила небу под облаке.
Људи погнули главе,
Да Богу љубав славе.
Молим ти се Боже,
Уз литургију свету,
Дај мир људима
У читавом свету.
Дај нам смирења.
Да мржње више нема.
Мајка нек грли мене и брата.
Нека се отворе црквена врата.
Настави са читањем “ЈУТАРЊА МОЛИТВА – Даница Димитријевић Петровић”

МОЈОЈ НАЈВЕЋОЈ ЉУБАВИ – Даница Димитријевић Петровић

 

МОЈОЈ НАЈВЕЋОЈ ЉУБАВИ

Псст месече не шапући
Водо не жубори
Нек мој драги спава
У спокојном сну.
Нек не брине и не пати
Иако нисам ту.
Нека сања снове лепе
Као мало безбрижно дете.
Шапни му месече нежне речи
Покриј га делом неба
Нек осети љубав која му треба.

Настави са читањем “МОЈОЈ НАЈВЕЋОЈ ЉУБАВИ – Даница Димитријевић Петровић”

МАГИЧНИ ДАН – Даница Димитријевић Петровић


Даница Димитријевић Петровић из Крушевца, оснивач групе “МИ ПОМАЖЕМО – ПРИКЉУЧИТЕ СЕ И ВИ”, није песник, али се овом песмом, коју је сама написала и говори и видеом који јој је урадио Бојан Вукосављевић, захваљује свим члановима групе, донаторима и свим људима који подржавају њен хуманитарни рад.

Настави са читањем “МАГИЧНИ ДАН – Даница Димитријевић Петровић”