Молим се да прихватим стварност,
да прихватим да нисам била посебна,
да нисам жена коју је немогуће заменити.
Док сам од коже правила ожиљке,
од грла вапаје, од очију море,
живела сам у илузији
да се само претвара
како му није стало,
а истина је била
једноставнија
од свих мојих оправдања: НИЈЕ.
Било је лакше кривити околности,
него прихватити да ти једноставно
није било довољно стало.
Од тада ме прогони један исти страх:
да ћеш се једног јутра пробудити,
отворити очи поред мене
и схватити да нисам све
што си желео, да ће ти
увек фалити још нешто.
Можда старије,
можда мршавија,
можда са дужом косом,
можда са тамнијим очима.
Сваки пут када уђеш у мене,
сетим се да си улазио
и на друга врата и од тада
њих поредим са својим.
°
Граница између љубави и греха
никада није била јасна, само бледа.
Посветио си се набијању кривице.
Прст ти је увек био уперен ка свима,
осим ка себи.
Осећала сам непоштовање,
а онда су дошле издаја,
лажи, подсмех и начин
на који си вређао моју памет.
Више не тражим скривена значења,
Не измишљам оправдања.
не поправљам истину.
Све је онако како изгледа.
Ova pesma odiše dubokim emocijama, i biću hrabar i reći, ne može svako da je razume na istoj dubini. Ove reči najbolje i najintimnije može da razume samo onaj ko zna šta znači izistinski i iskreno voleti nekoga.
Ova pesma odiše dubokim emocijama, i biću hrabar i reći, ne može svako da je razume na istoj dubini. Ove reči najbolje i najintimnije može da razume samo onaj ko zna šta znači izistinski i iskreno voleti nekoga
Prelepa pesma , iskreno i osećajno🥰