Добродошли!
Pesmu govori Dalibor Djokić
Компоновао и пева Зоран Илић – Zoranidis Iljič Ilke
СРОДНЕ ДУШЕ
Сродне душе да постоје
Морале би да се нађу
Морале би да се споје
Ко две лађе у безнађу
Сродне душе не постоје
Ал` постоје неке друге
Душе што су увек саме
Пуне бола пуне туге
Сродне душе не постоје
Ал` постоје друге неке
Душе што су тако близу
Раздвојене и далеке
БУДИ ПЕСНИК
Буди песник и …
Погледај где и ко сунце скрива
Од славуја песму прихвати у руци
Исплачи речи када су у грлу
Удави рибу када споро плива
Пожури брод безименој луци
И понекад заусти коју псовку врлу
На погребу суза осмехом заврши
Никад рањив не иди у сутра
Имај данас у перу и челу
Буди мужјак у постељи сврши
Љуби само у маглена јутра
Буди сликар а сликај је белу
Буди песник и …
Не памти много кад те други лаже
Састављај љубав из безброј комада
Ореол славе нека те не хвата
Увек слушај шта ти срце каже
Дубоко укопан увек си громада
Златан ланац носи ради ручног сата
Говорио си Боро да је највећа срећа када се друг друга сећа ~ Ја те се Бане Моравски радо сећам. /Бранко Мијатовић/
ПРОЛЕЋЕ КАСНИ
ПРОЛЕЋЕ КАСНИ ЗИМА ЈЕ ЈОШ ТУ
И НИШТА СЛИЧНО НИЈЕ КАО ПРЕ
ЈОШ УВЕК ПАТИМ ВОЛИМ ЈА ЊУ
И АКО ЗНАМ ДА СВРШЕНО ЈЕ СВЕ
ПРОЛЕЋЕ КАСНИ ЗИМА ЈЕ ЈОШ ТУ
И снег у марту убија дан
То задње вече то тако боли
А бела пахуља топи ми длан
И НИШТА СЛИЧНО НИЈЕ КАО ПРЕ
Ни време ни људи ни ноћи ове
Само слике прошлости се врате
А глас самоће зове ме зове
ЈОШ УВЕК ПАТИМ ВОЛИМ ЈА ЊУ
У тами сам суза понека
И песма тиха опрости опрости
Однесе је живот као нека река
И АКО ЗНАМ ДА СВРШЕНО ЈЕ СВЕ
Још увек патим волим ја њу
И ништа сије слично као пре
Пролеће касни зима је још ту
Настави са читањем “ПРОЛЕЋЕ КАСНИ – Борисав Бора Благојевић”
КАКО СЕ ПИШУ УСНУЛЕ ПЕСМЕ
Уснула ме у по ноћи студен зима окована снеговима
У амбаре и кошеве сјатиле се птице сојке
Крај лисице чучи пилеж у тору се близне овце
Месец оштрим српом српи лепе жене и девојке
Изнад села бесни вуци и вампири зубе оштре
Ћаво се на оџак криви устремио па таласа
Небо још не раздањава маглу бритвом да засечеш
Виле косе не чешљају сем тишине нигде гласа
У штали ми краве музне све у јасле поседале
Из рогова тече млеко да котлајке све прелије
Теле сису и не тражи кратку штрангу замашћује
У коломаз црни тонем све ми јесте и што није
На троношцу деда седи лулу пуши браду брије
Жезлом струшком ватру џара разбуктава старе бриге
Шљивова му грана за врат изџикљала од раније
Из варница пишти багрем и пење се на вериге
Баба ми је крај губера и свилену бубу свлачи
Плетићкама задње клубе на разбоју плете нити
Утулила светлост лампе боранију љуска жуту
У вариво воду сипа кад једемо да смо сити
Отац је на дрвљенику у пањеве будак тупи
И разапет у две бразде од вечери до сванућа
И у јарам поломљени бичују га старе газде
На три ћошка подупире на четвртом пукла кућа
Мајка ми је на потоку из кладенца скупља сузе
Обрамицом јури змије даждевњаке да затрује
У купице да пресипе белим платном да покрије
Умива се. Сва у црно обучена и шамију забрађује
Настави са читањем “КАКО СЕ ПИШУ УСНУЛЕ ПЕСМЕ – Борисав Бора Благојевић”
МОЈА БРАЋА
Све што може да се прода
Продала су моја браћа
Ми ни свесни нисмо били
Ко купује и ко плаћа
Продали су окућницу
Шљивар изнад родне куће
И бачвану крај врбака
Плава јутра у свануће
Продали су без тапија
Све ђутуре и од ока
Све ливаде до јаруге
Бистру воду из потока
Њиву што нас хлебом храни
У закуп су јуче дали
Сад причају правдају се
Где је међа нису знали
А међа је све док може
Поглед птице да се вине
Продали су део неба
Белог орла у висине
И ћувике што међају
Од силника што нас бране
Лојзе што нас вином поји
Манастире разидане
И утробу земље ове
Где се нови камен рађа
Старо гробље поред пута
Продала су моја браћа
И све наше крвотоке
Што долазе из далека
Продали су све изворе
Све кладенце белих река
Православље славу веру
Колач што се даје сину
Продала су моја браћа
Тиху модру месечину
Продадоше браћа браћу
Расејаше кости њине
Ко да овде никад није
Било правде и истине
Продадоше цреп са куће
Кисну греде откривене
Труне душа у огњишту
Продали су део мене
© Борисав Бора Благојевић
Борисав Бора Благојевић – Ћуприја.
Рођен је 8. 5. 1954. године у Равној Реци, општина Деспотовац. Живи и ради у Ћуприји Објављене збирке песама; – У ПЛАМЕНУ 1977. год. – ЈУЧЕ ДАНАС СУТРА 1978. год. – ОДСЈАЈ ВАТРЕ 1989. год. – У ЦВЕТУ НЕОБРАНИХ ЖЕЉА 1995. год. – ИЗ ОЧИЈУ ИСКРА 1996. год. – РЕЧ НА ВЕТРОМЕТИНИ 1997. год. – НАБОРАНО ЧЕЛО 1998. год. – РАСКРШЋЕ НЕМИРА 1999. год. – РИМЕ У БАШТИ ОД РЕЧИ 2005. год. – ИДЕМ ДА СЕ ВРАТИМ 2006. год. – ОЦВЕТАЛИ ПЕСМОВЕЗИ 2009. год. – ТИ МЕНИ МОЖЕШ УВЕК 2010. год. – КАКО СЕ ПИШУ УСНУЛЕ ПЕСМЕ 2012. год. – друго издање 2013. год. – треће издање 2015. год. – четврто издање 2016. год. – пето издање 2018. год. – ЧАРОЛИЈА СРЦА – INCANTESIMI DEL CUORE збирка љубавне поезије објављена на италијанском језику 2016. год. – ТАЈ ПОГЛЕД ТВОЈИХ ОЧИЈУ – QUELO SGUARDO DEI TUOI OCCHI збирка љубавних песама на српском и италијанском језику 2017. год. – ДА СТИХОМ ЦРТАМ ТВОЈЕ ЛИЦЕ 2018. год. – У КОШУЉИ НОСИМ МЕСЕЦ – IN HEMD TRAGE ICH MOND збирка љубавне поезије на српском (ћирилица) и немачком језику 2019 год. (два издања). Заступљен је у многобројним зборницима и антолигијама поезије. Први је направио искорак у експериментисању формом (катрени) тако што прве стихове издваја и везује у посебан челни катрен /АУТОРСКА ГЛОСА/ – песма ,,ДВА СВЕТА“ објављена у зборнику ,,И ПЕСМА ЈЕ ЛЕК“ 1995. год. Песме су му преведене на италијански, шпански, словеначки, македонски, румунски, албански, арапски, бугарски, енглески, немачки језик … Пише рецензије, есеје, књижевне осврте, уређује туђе књиге. Композитори пишу музику на његове стихове. Члан је Удружења књижевника Србије, редовни члан Матице Српске у Новом Саду, члан краљевског књижевног клуба ,,Карађорђевић“, почасни члан многих књижевних клубова у Србији. Председник је књижевног клуба ,,Душан Матић“ у Ћуприји.
Данас Вам представљамо Борисава Бору Благојевића из Ћуприје, по мом мишљењу једног од најбољих песника Србије. Бора је дуго година био председник КК Душан Матић из Ћуприје, а и данас је изузетно активан у раду овог удружења. Бора је и изузетан сарадник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. Он је свакако песник који је више од свих песника био са нама, у нашим програмима и активностима. Ја сам написао и рецензију за његову књигу “Борисав Бора Благојевић – IN HEMD TRAGE ICH MOND – У КОШУЉИ НОСИМ МЕСЕЦ”, коју ћу Вам у наставку овог приказа пренети у целости. Уживајте у Бориној поезији. Код њега смо мало драстичније одступили од правила 1 песник – 3 песме, јер Боре никад доста! Борину поезију музиком су оплеменили: Мирослав Мића Живановић, Сандра Миладиновић и Zoranidis Iljič Ilke који је компоновао Борину пему СРОДНЕ ДУШЕ.
Настави са читањем “ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ – Борисав Бора Благојевић”
МОЈА БРАЋА
Све што може да се прода
Продала су моја браћа
Ми ни свесни нисмо били
Ко купује и ко плаћа
Продали су окућницу
Шљивар изнад родне куће
И бачвану крај врбака
Плава јутра у свануће
Продали су без тапија
Све ђутуре и од ока
Све ливаде до јаруге
Бистру воду из потока
Њиву што нас хлебом храни
У закуп су јуче дали
Сад причају правдају се
Где је међа нису знали
А међа је све док може
Поглед птице да се вине
Продали су део неба
Белог орла у висине
И ћувике што међају
Од силника што нас бране
Лојзе што нас вином поји
Манастире разидане
И утробу земље ове
Где се нови камен рађа
Старо гробље поред пута
Продала су моја браћа
И све наше крвотоке
Што долазе из далека
Продали су све изворе
Све кладенце белих река
Православље славу веру
Колач што се даје сину
Продала су моја браћа
Тиху модру месечину
Продадоше браћа браћу
Расејаше кости њине
Ко да овде никад није
Било правде и истине
Продадоше цреп са куће
Кисну греде откривене
Труне душа у огњишту
Продали су део мене
© Борисав Бора Благојевић
POETO
Ušla sam u sebe i
krenula sa razgledanjem
Znam
da sam slabo osvetljena
– prekidača nije bilo
Ipak
– priznajem
sebi me je privukao
opojni pištac pažnje
Nikada nisam čula
tako ljupke zvuke
u gustom šipražju
tresetnih algi
Pažljivo sam pratila
gde otiče moja kiša
krivudala je
i spuštala se
nekuda vani
Malo
sam se zgrčila
da dotaknem ušće
Ali
Jaoooj
Tamo
vode više nije bilo
Samo
skerletna humka
u kojoj je sedela
Cvetajeva
pružala mi je
ruke
nemi vrisak i
“Niz
rub – pa ravno
U crnu zemlju, da poji trstik.
Nepovratno, nezaustavno,
Nepopravljivo šiklja stih„
Борисав Бора Благојевић – IN HEMD TRAGE ICH MOND – У КОШУЉИ НОСИМ МЕСЕЦ /Сродну душу можда сретнем и закључам је у срцу – Љ. Обрадовић/ Поезија се данас све мање чита, а све више живи. Прави пример за песника који живи своју поезију свакако је Борисав Бора Благојевић, песник из Ћуприје, који је својом … Настави са читањем “Борисав Бора Благојевић – IN HEMD TRAGE ICH MOND – У КОШУЉИ НОСИМ МЕСЕЦ”
Борисав Бора Благојевић – IN HEMD TRAGE ICH MOND – У КОШУЉИ НОСИМ МЕСЕЦ
/Сродну душу можда сретнем и закључам је у срцу – Љ. Обрадовић/
Поезија се данас све мање чита, а све више живи.
Прави пример за песника који живи своју поезију свакако је Борисав Бора Благојевић, песник из Ћуприје, који је својом поезијом освојио Србију, а полако осваја и Европу. Готово да нема места у Србији где постоји књижевна манифестација, било ревијална, било такмичарска, а да ту Бора није говорио своју поезију и освојио аплауз или награду.
Јер, ако поезија данас има неко своје место у постојању и опстанку света, онда је Бора несумњиво тај песник, који је прави узор песницима који пристижу и путоказ у ком смеру треба поћи да би се у поетском свету стигло до неба.
Јер, песник који има дар да напише песму СРОДНЕ ДУШЕ, је управо тај најбољи, кога треба следити.
Сродне душе да постоје
Морале би да се нађу
Морале би да се споје
Ко две лађе у безнађу
Јер, као што рече Толстој “Све велике ствари су увек једноставне…” /део цитата/.
Књига поезије, IN HEMD TRAGE ICH MOND – У КОШУЉИ НОСИМ МЕСЕЦ, која је пред нама, двадесета је по реду (ако се нисам забројао), коју Борисав Благојевић објављује и намењена је свим љубитељима који хоће да закораче у свет његове поезије, који хоће да докуче тајну како се “пишу уснуле песме”, како се поезија живи. С овом књигом Борина поезија постаје доступна и онима који говоре, читају, мисле и разумеју немачки. Тако се поетска вртешка завртела и све је више оних, којима Бора несебично поклања поетске искре, са жељом да их све, обасја светлост његове поезије.
Књига је добила име по стиху из песме У СРЦУ ЗАКЉУЧАНА, која је љубавна, па нас полако уводи у енигму која је у Борином срцу закључана.