ЗАТВОР – КОЗИЋ САША

Имам понекад осећај

да ме је болест ставила у затвор.

Сам себе једем.

То ми је дијагноза.

Робијам казну

за коју нисам крив.

Моје мисли лутају

непознатим пределима мога мозга,

у нади

да ћу од самога себе побећи,

да ћу макар мало

болести утећи.

Побегнем ја,

али ме она стиже.

Осетим њену тежину

њену суровост,

њену близину.

Ипак знам

да је нада последње

што умире.

Али не долази увек.

Долази само

онима који јој,

упркос свему,

не престану да се надају.

Аутор: Saša Kozić

Rodjen u Beogradu 16.07.1965 Osnovnu i srednju skolu zavrsio u Beogradu , ozenjen dvoje dece . Oboleo od MS , i od tada pisem , pre toga nista . Види све чланке од Saša Kozić