Категорија: A – LJUBAV I VINO

ОБРАСМО ГРОЈЗЕ – Живојин Манојловић


ОБРАСМО ГРОЈЗЕ

Обрасмо гројзе
Из Радојкино
Од  мираз лојзе.
Милина њојзе.

А имало
Две приколице
С издигнуте канате
Вршне сам да знате.

Сиђомо с брда дома
Право пред бачвару
Укопану,од камена зидану
Од прадеде-стару.

Муљача дрвена
Са три озубљена ваљка
Сачињена

Лагано и обрћеш
Зрно праска
Сокем из њега и љуском
У кацу истица
Запетљаним петељкама
Ко на лековит извор,
Кад вода дотица

Руке улепљене
Не мож прсте да раставиш
Од сласти комине и шире
Будуће вино правиш.

А мирис…..
Мирис се шири по авлие
И даље низ сокаце
Мирис на јесењи берићет
Младост
На снаше кад преко крова
Сито баце.

Бачва навршена
Домаћин отвор замандаљује
Састав са чепем
Житком глином премазује
Да комина ври
Ал ваздух не повукује.

Месец стидан се појављује
Слатки умор
У теб се подвукује
Радојка трпезу поставила
С разне ђаконије
Па  се домаћински
Берачима зафаљује.

Настави са читањем “ОБРАСМО ГРОЈЗЕ – Живојин Манојловић”

Vinograd za dvoje – Radmila Miljković

Vinograd za dvoje

Gore, u planini, vinograd posadi.
Birane sorte neka budu sve.
U sred vinograda kolibu sagradi,
kada kiše krenu, da skloniš me.

Dole, u ravnici, nema hladovine.
Jednu Brezu belu posadi za mene.
Kad nas stigne vino, iz vina istine…
Sa tobom, u hladu, da vratim uspomene.

Pod košuljom davno, stavila sam zrnce.
Tu, sa leve strane, u skrovište tvoje.
Kad godine minu i kad zgasne sunce,
Iz njega da radja, groždje za nas dvoje.

Настави са читањем “Vinograd za dvoje – Radmila Miljković”

Вино истине – Слађана Бундало


Вино истине

Капље ко суза
из зрна што је
око свету.

У њему  земља памти
додир корена,
ћутање брда
и дуго стрпљење светлости.

Зрело сунце у чаши
злати се
и осмехује дану,
као да зна
колико нам мало треба
да поверујемо,
у истинитост тих капи

На уснама
топлина лета,
у грудима
кратко примирје са собом.

Гаси нам жеђ за животом,
оним што боли
и радује у исто време,
а чега се
само човек
плаши.

Настави са читањем “Вино истине – Слађана Бундало”

Осмех — Стефан Богдановић

Осмех

Она ће њему:„осмеху мој.“

„Осмеху мој“ и он ће њој.

 

—Што ти у очима сад тако сја?

—Па сја и у твоја ока два.

 

На ветру је играла златна влас,

и све су схватили у исти час.

 

© Стефан Богдановић

Категорија:одрасли песници

Породица, љубав и светиња – Радa Цвијовић


Породица, љубав и светиња

Породица, к’о светиња
Као зена нашем оку
Кад је добро, кад је тешко
Важно да је на окупу.

Кад си тужан, кад те боли
Ту је неко ко те воли
Да му кажеш шта пожелиш
А и радост да поделиш.

Кад ти суза склизне с’ лица
Брише ти је породица
Разне бриге она блажи
Ум и снагу теби снажи.

Кад ти неко срце сломи
‘Ајде кући, па одмори
То је наша мирна лука
Кад имамо неких мука.

Када те низ воду пусте
И вирови на дно вуку
Уз тебе је породица
Да ти увек пружи руку

То је златно гнездо наше
Што га стари сачуваше
Топло, меко, ушушкано
Од Господа што је дано.

Настави са читањем “Породица, љубав и светиња – Радa Цвијовић”

Тајна – Боривоје Бора Видојковић

 

 

 

 

 

Тајна

Отвараш ми врата ноћас
У љубави и вину тражиш спас
Утеху тражи твоје врело тело
Доведе ме до постеље смело.

Љубав у нама дуго већ тиња
Вино и страст не гасе свитања
Чаша уз чашу усне се вију
Уз љубав и вино дамари бију.

Црно вино и пољупци
Нестадосмо у прилици
Разуми се помутише
Границе се избрисаше.

Победише осећања разум неста
Заборависмо ноћас наша места
Уздахе моје пољупци скрише
Усне твоје дрхтаје смирише.

Моје усне твоја недра
Твоје руке моја бедра
Све ће сутра другачије бити
Нашу тајну ми морамо скрити.

И још једном пуне чаше
Да оперу грехе наше
Вино мути вино бистри
Осташе нам греси исти. Настави са читањем “Тајна – Боривоје Бора Видојковић”

Песма и вино – Бранко Ћировић-Ћиро

Песма и вино

Пијем вино
И ракију шљиву
И помало купам се у пиву
Пјевам добро
Још ме грло служи
Тражим неког
Да се са мном дружи
Да пијемо
Да се веселимо
Да никоме
Зло не пожелимо.

Да пружимо
Сваком братску руку
Нек се чаше
Чукају и туку
Нек се пјесма
Ори усред ноћи
Кад се добро
Напијемо пића
Кајање ће
Испред зоре доћи
Од кајања
Нема вајде роде
Зато пијмо
Вино место воде
Јер је живот
Исувише кратак
И тако ће
Без везе да оде.

Настави са читањем “Песма и вино – Бранко Ћировић-Ћиро”

АЛБАНТИН – Мирослав Мика Кркић-Пилот

 

АЛБАНТИН


Грожђа из Сталаћа
Нису случајно најслађа.
Није само Јужна Морава та,
Која кружи око њега,
И сунце цео дан
Обилази око његовог брега.

Словенци су познати
Љубитељи доброг вина,
Зато Сталаћани увек
Своје грожђе продају њима.

На пијаци у Марибору
Била је добра прођа
Сталаћког грожђа.
Једна је госпођа,
Да би цену  убила
Хтела да омаловажи
Сталаћанина Данила.
Да он о вину ништа не зна,
И да за то грожђе,
Не може толико да тражи.

„Тачно је да ја о вину
Немам неко велико знање,
Ја сам госпођо, Албантин,
И стручњак сам за ковање.“

А она ће на то
„Ништ* не вем“
„Ја госпођо, прво обалим,
Онда дигнем ноге и ковем.“

„Ју срам да те буде,
Ја сам за тебе дама“
„Зашто госпођо?,
То је поштен посао,
Крава треба да буде поткована,
Али Вама изгледа нешто фали,
Па су Вам неке ствари
Стално у глави“.
Настави са читањем “АЛБАНТИН – Мирослав Мика Кркић-Пилот”

ОНА КАО ВИНО – Живко Букоња

ОНА КАО ВИНО

Будим се из снова
са осмехом њеним
и очима плавим,
откако је видех,
ни за трен не могу
да је заборавим.

Куд год погледам,
само њу видим:
у хладу трешње,
на тротоару, у парку
или како мирно спава
на неком малом облаку.

Када је близу мене,
све постаје магија
као мирис липе,
који опојну моћ има
и испијена чаша
мог омиљеног вина.

Знам да ће доћи дан
кад моја ће бити
да љубав наша,
укус вина прими
које не опија, већ
срећним људе чини.

Време наше стиже,
разрешење следи,
стрепњи више нема,
чекање сад вреди,
чежња биће тек,
успомена бледа.
Настави са читањем “ОНА КАО ВИНО – Живко Букоња”