ЧАША ЉУБАВИ И ВИНА
Испод чаше вина папир је остао, љубав нашу слутио.
Крај чаше вина разговор с њом водио,
у мраку собе, уз вино, страсно је љубио.
После чаше вина „волим те“ заплитао,
у њеном наручју заспивао.
После растанка, у вину, тугу крио,
истину у вину тражио, и као земља после кише се напио,
вином и сузама кафанске стољњаке натопио.
С чашом вина, пијан и унезверен,
улицама нашим лутао, безимен.
О Боже, где ли је?
О, да ли те има?
Опростите, то је због ње.
И због ове чаше вина. Настави са читањем “ЧАША ЉУБАВИ И ВИНА – Милош Дурковић”