Живојин Манојловић, грађевински инжењер у пензији Рођен у Крушевцу 1953. године. Са својом супругом Верицом има двоје деце. Носи титулу ДУПЛИ ДЕДА – унуке АНКА И МИЛА. До сада је издао три збирке песама и прича шаљивог карактера на наречју ЗМоравског окружења, као и носталгичне обичаје тога краја. Објавио је збирке: МОРАВСКЕ КОШАВЕ ЉУБАВ, ИЗ МОЕГА КРАЈА ИЛИ СМЕЈ, С КОЛЕНА НА КОЛЕНО. Бави се фотографијом и до сада је имао 3 самосталне изложбе. Освојио је и више награда и за поезију и за фотографију.
Светлана Ђурђевић је рођена у Крушевцу 5. августа 1965. године. Основну школу и Гимназију завршила је у Крушевцу, а дипломирала на Факултету политичких наука у Београду, на међународно-политичком смеру. Радила је као новинар дужи низ година, сада ради на пословима маркетинга у Крушевачком позоришту. Добитник је „Златне значке“, републичког признања које додељује Културно-просветна заједница Србије, за допринос културном животу и националном идентитету Србије. Поезију пише још од средњошколских дана, поред песама пише путописе и приче и помало се бави уметничком фотографијом. Песме су јој до сада објављене у 7 заједничких збирки поезије, као и у часописима за књижевност и поезију. Заменик је председника Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу.
Објавила је збирку поезија ЈА у издању Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ.
Данас Вам представљамо Светлану Ђурђевић – заменика председника Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу, у виртуелном аудио програмуЈЕДАН ПЕСНИК -ТРИ ПЕСМЕ. Музички су Ђурђино представљање оплеменили Женски хор БИСЕРИ и Иван Пелајић.
Мирослав Мића Живановић. По образовању дипл правник. Радио у дрвном комбинату ШИК Црвена застава Крушевац од 1977. до 1992. године референт за вођење дисциплинског поступка, органа упревљања, шеф општих послова у шумарству и Директор радне заједнице. Касније Начелник инспекције и Градски Јавни правобраниоц. Бавио се музиком полупрофесионално, свирао више инструмената и најдуже певао. Писао углавном поезију. Председник је оснивачке скупштине Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу.
Данас Вам представљамо Мирослава Мићу Живановића у виртуелном аудио програмуЈЕДАН ПЕСНИК -ТРИ ПЕСМЕ. Мића је комплетан аутор овог прилога! Не само што је написао и одрецитовао поезију овде заступљену, већ је и отпевао све 3 песме.
Мр Ратко Тодосијебић Баћо – пуковник, сликар, песник и велики заљубљеник у све врсте уметности и културних дешавања, од сликарских колонија до песничких сусретања. Рођен је 1945. године у селу Треботину, општина Крушевац. Пуковник је у пензији, војни обавештајац, дипломата, правник, политиколог, сликар, песник, новинар, публициста… Добитник је великог броја награда, повеља и других признања за допринос безбедности земље, војне науке и развоја културе и културних догађања. Сматрају га великим боемом, џентлменом, шмекером…Данас Вам представљамо мр Ратка Тодосијевића у виртуелном аудио програму ЈЕДАН ПЕСНИК -ТРИ ПЕСМЕ. Песнички наступ мр Ратка Тодосијевића музиком су оплеменили: Никола Тонић – ученик Основне музичке школе Стеван Христић из Крушевца, Радмила Рада Бајић и ансамбл Душана Дуце Пејчића, као и вокална солисткиња Сања Ивановић из Крушевца.
Хаџи Иван Милановић рођен је 3. јуна 1977. године у Крушевцу. Одрастао је у селу Кукљину. После завршеног школовања 2000. године бива рукоположен у свештенички чин од стране Епископа нишког Г. г. Иринеја. По благослову надлежног Епископа постављен је за пароха копашничког, Општина Лесковац, Парохију јасичку прима 2011. године по благослову Епископа крушевачког Г. г. Давида на којој се налази и данас. Поред књиге с песмама “Исечак вечности” аутор је збирке с причама “Одјеци” и “Недосањано сутра”. Са својомсупругом Славицом родитељ је Јелене, Јане и Иве. Оснивач је КК “Богољуб” у Јасици.
Љубодраг Обрадовић је рођен 17.09.1954. године у Треботину, општина Крушевац. Завршио је Економски факултет у Нишу. Живи у Треботину. Радио је у ТП Крушевац, Пореској управи Србије и Културном центру Крушевац, где је био директор и главни и одговорни уредник ове установе. Сада је председник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу.
Наравно, ред је да у овој рубрици, представим и своје 3 песме. У представљању ми је помогао и Рале Дамјановић, зато је ту и бонус песма ЗЕЛЕНО. А у музичком делу одабрао сам оригиналне песме које можете чути само на овом порталу. Песме за мене и Вас певају: Јована Обрадовић (коју на хармоници прати Илија Обрадовић), Миле Ђурић (компоновао и пева моју песму ТИ СИ НАЈЛЕПША) и Бранко Симић (компоновао и пева моју песму КОЛИКО). Уживајте!
Ако Вас занима, у наставку овог текста можете прочитати и изводе из моје биографије коју смо написали ја и мр Спасоје Ж. Миловановић.
Данијела Јевремовић, рођена 1974. године у Крушевцу. Завршила Учитељски факултет и по образовању је професор разредне наставе. Почела да пише још у основној школи и тада су јој радови објављивани у школским часописима. У Гимназији била члан Књижевне омладине, а касније наставила да пише и на факултету, што и данас са великим задовољством чини. Пише описну ( дескриптивну), родољубиву, љубавну, духовну, мисаону поезију, поезију за децу, као и приче и текстове. Има свој блог под називом Откуцаји душе где објављује своје песме и краће текстове на различите и актуелне теме. Многе њене песме су награђене и објављене у разним часописима и зборницима широм Србије. Неке од награда су 1. место у Крушевцу на манифестацији ЉУБАВ И ВИНО, 2. место на Поетској позорници плус у Ћуприји, 3. место на Фестивалу поезије Оловко не ћути у Барајеву. 3.место на Песничком маратону КЦК које додељује Културни центар Крушевац поводом Сајма издаваштва Расинског округа, похвала за допринос родољубивој поезији на Међународном конкурсу Опростити Да, Заборавити Не, захвалница Књижевног друштва Косова и Метохије, подружница Крусевац, за учешће на књижевној манифестацији Роде љуби род свој и Србију своју. Члан је Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца.
Дејан Милошевић рођен је 1962. године у Крушевцу. Завршио је Гимназију у Крушевцу. Радио је у Дому културе у Белој Води, затим као сарадник у Крушевачком позоришту и у Предузећу ”Задругар”, Крушевац. Тренутно је запослен у Дому здравља у Крушевцу. Објавио је две збирке песама: ”Камене зоре” у издању Културног центра Крушевац (2015.) и “Противречје” у издању Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу (2019.). Поезија Дејана Милошевића објављивана је у часописима ”Путеви културе” (Културни центар Крушевац), ”Чарапанија” (УГ ”ЗАВИЧАЈНО ДРУШТВО КРУШЕВАЦ” Крушевац), Часопису за поезију “ПоезијаСРБ” и Зборнику поезије ”Песнички светионик ПоезијаСРБ” за 2018. годину. Члан је Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу.
Са његовом биографијом и поезијом мастављамо са аудио представљањима песника у виртуелном програму ЈЕДАН ПЕСНИК -ТРИ ПЕСМЕ. Засад ћемо песнике представљати аудио записом.
У Галерији Милића од Мачве “Косово, први праг Србије” 9 априла 2019. године одржано је, у организацији Културног центра Крушевац, поетско вече посвећено лику и делу Добрице Ерића под називом “ПРКОСНА СРБИЈА МЕЂУ ШЉИВАМА”. Програм је осмислила и водила Јелена Ђорђевић – ПиАР КЦК, а у програму су учествовали и песници Удружења песника Србије: Љубодраг … Настави са читањем “Поетско вече посвећено лику и делу Добрице Ерића под називом “ПРКОСНА СРБИЈА МЕЂУ ШЉИВАМА””
У Галерији Милића од Мачве “Косово, први праг Србије” 9 априла 2019. године одржано је, у организацији Културног центра Крушевац, поетско вече посвећено лику и делу Добрице Ерића под називом “ПРКОСНА СРБИЈА МЕЂУ ШЉИВАМА”. Програм је осмислила и водила Јелена Ђорђевић – ПиАР КЦК, а у програму су учествовали и песници Удружења песника Србије: Љубодраг Обрадовић, Мирослав Мића Живановић и Даница Гвозденовић, као и Јелена Протић-Петронијевић, Катарина Аврамовић, Бранко Рајковић, Јелена Трифуновић, Теа Алексић и Влада Радојевић. Невена Татић-Карајовић, крушевљанка која живи и ради у Аустралији, иначе сарадница Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ, послала је за ову прилику своју песму посвећену “нашем Добрици Ерићу, српском великану” коју ћете моћи да прочитате у овом чланку. Програм је реализовао Бранко Симић – шеф технике КЦК. Видео је снимио Славиша Паунковић, а слике Живојин Манојловић.
Јелена Ђорђевић је уредила и водила ово добро посећено поетско вече посвећено лику и делу Добрице Ерића
Катарина Аврамовић
Публика
Невена Татић-Карајовић
НАШ ВЕЛИКАН ДОБРИЦА
Нашем Добрици Ерићу, српском великану
А наш великан Добрица
у својој Гружи спава.
Прекрила га је водица,
тамњан и вино с олтара.
Шапућу му ветрови
Прастари, њему знани
И милују га цветови
Певају златни платани.
Наш великан Добрица
и није умро, није.
Он само руке одмара
Најлепше снове сније:
Како је лепа Србија
Гле, радост у њој цвета.
Пева и игре извија
мирис је, срећа свог света.
И наш великан Добрица
у сну свом јасно види
Да опет зуји пчелица
Да пољем радост сва бриди.
Види и овце расуте
по ливадици што оде
И фруле чује просуте,
чобани коло где воде.
И мајку стару и оца му
Сву децу срећну што хрле
И цркву на крај села, ту
И звона што свукуд брује.
И осмех има Добрица
Са чела сија му слава
Србин, великан,светлилица
у Гружи мирно спава.
У сусрет 1. мају 2021. године, подсећамо Вас да је тог дана 1943. године преминуо песник Радојко Јовановић (уметничко име Раде Драинац). РАДЕ ДРАИНАЦ Песник, апаш и профет, Дон Кихот, порочни љубавник и стихотворац каквог ова земља чула није, Карневалски принц, вагабунда око чије главе петролејска лампа сја: Ето то сам ја! Пијанац, коцкар, али … Настави са читањем “Раде Дрaинац је бесмртан јер ће његова поезија живети заувек.”
У сусрет 1. мају 2021. године, подсећамо Вас да је тог дана 1943. године преминуо песник Радојко Јовановић (уметничко име Раде Драинац).
РАДЕ ДРАИНАЦ
Песник, апаш и профет, Дон Кихот, порочни љубавник и стихотворац каквог ова земља чула није, Карневалски принц, вагабунда око чије главе петролејска лампа сја: Ето то сам ја!
Пијанац, коцкар, али и нежан брат, Пријатељ што у срцу чува Орионска Сазвежђа, Слаби играч на конопцу морала, али зато изврстан ироничар и пљувач, На столу као супа љубав је моја сва: Ето то сам ја!
Непријатељ Академија, Цркава и Музеја, Поборник тргова и писоара, Диригент телеграфских жица изнад болница и бордела, У хајдучком лику са лавовска ока два: Ето то сам ја!
Тигар и овца, Жонглер што ножем у срце гађа, Рапсод коме домовина на чело није ударила просветни жиг, Песник крваве истине и човековог права, Упамтите:
Радио Крушевац је у току 2018 . године реализовао аудио пројекат “ПОЕЗИЈА ЈАЧА ОД ЖИВОТА” у част Радета Драинца великог песника. Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу се придружило поменутом пројекту са идејом да се незаборавно дело Радета Даринца обнавља и надограђује. Овде можете преслушати две радио емисије у којима је Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ дало свој допринос, а у наставку можете прочитати и детаље из књиге “ЗАГОНЕТКА ДРАИНАЦ” коју смо објавили.
