ОН ЈЕ ТУ
Добрици Ерићу
Видим га добротног,
извири из старих дана,
спусти се из неба ока,
у тајну срока.
На Гружи стихове лови,
гледа како се љубе цвет и тишина,
радује на најкраћи начин
и када лежи он је висина.
Месечином се смеје,
Србијом корача у одори од радости,
стихове смишља са осмехом,
зна језик птица, светлости луталица.
ГОДИНЕ
Навале године што грде,
бодљикаве као жице,
ударе шамар лепоти,
невеселе пролазе у тами,
оне што се памте по слободи мржње,
кад живот чами.
ШАМПИОНИ БОЛА
Наше су адресе гудуре трњишта,
а ваше су авеније сјаја,
нас промрзле греју поцепана Сунца,
ви би сте и тугу што нам срца спаја.
Докле ћемо преклињат из тмина,
не крадите звезде из Великих кола,
немој те нам отимати радост,
стари смо ми шампиони бола.
ПИТАЛИЦА
Када ће светлост потрошити тмину,
храброст вечно да наружи страх,
када ће се само од среће плакати,
кад ће мржња цела да постане прах?
Кад ће живот ко мајка да прашта,
када љубав без боли да траје,
када ће се појавити неки нови човек,
који не зна да узима али зна да даје ?
ЖИВОТ
Године теку као река,
месеци промичу као киша,
дани се губе као сећања.
Време се троши и разбија,
као вали о хриди,
у вечности живот је варка,
једног тренутка.
ВАРВАРА
Дивља, а она принцеза,
Варвара теза,
принцеза антитеза,
није битна генеза,
суштина је синтеза,
дивља принцеза.
ИСКРЕ
*ЧОВЕК ЈЕ ЧЕСТА ГРЕШКА КОЈА СЕ РАЂАЊЕМ ПОНАВЉА.
*КАД БИ МОГАО ЛОПОВ БИ И СЕБЕ УКРАО.
*КАД ПЛАЧУ ДЕЦА ПЛАЧЕ ИСТИНА.
*ПЛАЧ И СМЕХ СУ ИСКРЕ ИСТОГ ОГЊИШТА.
©Андреја Ђ. Врањеш
