Bila je u toj noci sama,
vetar joj je mrsio kose.
Obucena u belo kao dama,
ali tuge se sa njom nose.
Trcala je njemu ocarana,
vicuci da ga voli.
U suzama vratila se sama,
bezala je od te boli.
Otisla je jedna zena,
tuzna i usamljena,
bez ljubavi imalo.
Otisla je jedna zena,
jer je bila nevoljena,
srce joj je ranjeno.
Otisla je jedna,
jedna zena uplakana,
i tuga place sa njom.
Bila je u toj noci sama,
vetar joj je mrsio kose.
Obucena u belo kao dama,
ali tuge se sa njom nose.
Nije mogla da ga preboli,
ni posle mnogo leta.
Patila je tiho u toj boli,
a sada za njom pelin cveta.
(Прочитано: 79 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.280.440 пута)
Допада ми се драматика коју дајеш и те трагичне ноте,коју и сама често негујем.А ми жене по природи волимо да одрамимо малчицеи у песми, зар не?
Наравно, схвати ово као добронамерну шалу и само настави тако!
Opet hvala ti na pohvalama, znaci mi to puno.
Ponekad pisem, kad uhvatim sebe u neponovljivom trenutku… Bitno je da se covek usavrsava i da stalno pise, jer poezija coveka hrani i cini ga boljim.