drvo je načas zapevalo pa uzdahnulo iz oka mu kliznu kap pa još jedna pa reka trava se trže diže glavu zamirisa na vodu sprženu zemlju drvo je kao ukopano pratilo šta mu se mučno sprema pogleda razbarušenu nežnost pokuša da stiša plač sklapao je kapke uzalud rukama predje preko lica ono opet posta iskričavo … Настави са читањем “Nema kraja – Marina Adamović”
No votes yet.
Please wait…
drvo je načas zapevalo
pa uzdahnulo
iz oka mu kliznu kap
pa još jedna pa reka
trava se trže diže glavu
zamirisa na vodu sprženu zemlju
drvo je kao ukopano
pratilo šta mu se mučno sprema
pogleda razbarušenu nežnost
pokuša da stiša plač
sklapao je kapke uzalud
rukama predje preko lica
ono opet posta iskričavo
pesma ga je izdala
pobegla u gnezdo
Zevsova strela je meni namenjena
kada padnem prekrij me rukama
usahnuću ali biću tu
tvoje je srce duboko za oboje
jednom ćemo se opet prepoznati
u svetlosnoj kiši meteora
i setićemo se da je svaki uplakani kraj
početak smelog neobičnog jutra
suzama ovlažena trava
diže ruke i prihvati ono što je iz njenog tela raslo
Rođena 1962. godine u Nišu. Studije francuskog jezika je započela na Filološkom fakultetu u Beogradu, ali je nastavila studije prava u rodnom gradu. Poeziju objavljuje u elektronskim i drugim časopisima i zajedničkim knjigama. Objavila je štampane zbirke pesama "Curriculum vitae", "Psihodelija minijature", "HAIKU", zbirka kratkih priča "Smrt prijatelja", kao i nekoliko elektronskih knjiga.
Članica je Društva književnika i književnih prevodilaca Niša , član i Udruženja pesnika Srbije i CG, Međunarodnog udruženja književnih stvaralaca i umjetnika ralaca i umjetnika "Nekazano", Humanitarne fondacije Humanost bez granica kao Posebna akcija Banka dobročinstva). Živi i stvara u Nišu.
Види све чланке од poetessa
