Да л’ су Божије сузе звезде падалице, због којих зажелим да безвољност прође? Не, немој ми гледати уплакано лице. Бол се не најављује. Она сама дође.
Не осуђуј анђеле када склопим очи, што на мом су крсту све патње. Сем моје. И не тражи борбе, ту где страх ми ќрочи. Све у мени крију се, победе се боје.
И не питај питања. Одувек постоји замршена судбина, што се слепо прати . И не чекај свитања. Онај који стоји на ивици сивила, светлости се врати.
Marković Jovana rođena je 17.12.2003. godine u Kruševcu. Pohađala je Gimnaziju u Kruševcu, a sada je studentkinja na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu. Iza sebe ima dve zbirke poezije, koje je objavila jako mlada, sa 11 i 12 godina, prvu pod nazivom "Dok maštam i sanjam", a drugu pod nazivom "Na krilima mašte". Nakon duže pauze, razvija je svoj stil pisanja i način izražavanja, a sada priprema pesme za sledeću zbirku.
Jovana je član Udruženja pesnika Srbije "PoezijaSRB" sa sedištem u Kruševcu i Društva srpsko-ruskog prijateljstva "Pravoslavlje", takodje sa sedištem u Kruševcu.
Види све чланке од Jovana Marković
