Оливера – Оља Цупаћ, девојачко Башић, рођена 1950 године у Лесковцу – Србија. Рано детињство и осмогодишње школовање проводи у Словенији, тачније у Љубљани где О.Ш. похађа на словеначком језику. Гимназију и студије Дефектологије завршава у Београду. 1974 год. запошљава се у Градској болници у Чачку на ОРЛ оделењу као дефектолог- рехабилитант, за децу и одрасле са поремећајима слуха, говора и гласа и ту остварује право на пензију.
Писањем се бави од наранијих школских дана па све до данас. Првенствено се бави писањем поезије, прозе, драмских текстова и игроказа за децу. Поред тога успешно се бави и писањем сатиричних текстова, есеја, рецензентских мишљења, поезије и прозе, драмских текстова, сценарија, драматизација. Бави се рецитовањем, глумом и водитељским пословима. Радови су јој објављивани и објављују се у многим дневним и књижевним листовима,часописима, зборницима, алманасима, антологијама Добитник је многих награда, похвала, повеља и признања од књиж. клубова широм Србије и ван ње. Од 2000. године активан је члан Удружења књижевника Србије и секретар подружнице за Моравички округ, члан је УСКОР а, ”Пријатеља деце Србије”, Месног одбора” Кола српских сестара” у Чачку и дугогодишњи (више пута бирани) председник књижевног клуба “Драгослав Грбић” при Дому културе у Чачку.
До сада су јој објављене три збирке поезије за децу: поетска сликовница “Венчић од маслачка”, “ Свици у џеповима” и трећа ове године под називом“ Сврби ме сурла“, мале поетске басне (биће представљена на сајму књига у издању ИК Пчелица из Чачка), збирка лирике “Побуна душе” и збирка прича и новела ”Игра скривалице”, (са више награђених, од којих је једна награђена трећом наградом на конкурсу “Шамачка културна јесен”). Учесник је и организатор многих културних догађања у граду и ван њега.
VRANAC
Ti si golet,
klanac strmi
Satir što na steni svira.
Bezdna reka vrele krvi.
Ti si vrtlog mog nemira
što mi volju u prah mrvi.
Iz buteljke
na mom stolu
pretočen u praznu čašu
Ti si radost Vranče crni
što teskobu kasom meri.
Ispijam te do na iskap
u samoći s predvečeri.
Drhtava te
moja ruka
ko čokot u zemlju sadi.
Tabani mi boje grozđa
dok niz bedra vino liješ.
Obroncima moje duše
opet zriju vinogradi.
Uz tebe ću
sve do jutra
razgoniti slutnje crne.
Korakom ću teturavim
u potragu za nigdinom,
kad se plaštom zlatnog praha
dan probudjen zaogrne.
© Olivera Olja Cupać