САМО ПЛЕШИ МИЛА
Усних ноћас да сам ти,
грациозни бејаху моји покрети.
Подијумом клизила сам слободно, бешумно,
у срца многа ушуњала се крадимице, нечујно.
Но очи кад на трен отворих,
усред немира и туге се створих.
Стога натраг хитам у снове,
да будем ТИ бар још ноћи ове.
И ноћи након ове, и сваке ноћи нове…
Ох, желим снити бескрајне снове!
Да плешем спокојно, лагано и чедно,
да са хармонијом, попут тебе, будем једно.
да будеш уз мене, бориш се против демона мојих.
Да брижног погледа, у тишини, чврсто држећи ми руке,
слушаш умилне песме моје радости, и неутешни плач моје муке.
Зато, плеши балерино мила, плеши, немој стати,
кораци твоји лагани кроз моје снове ће блистати.
Плеши, лептирице нежна, заносно лебди, немој стати,
предајем ти се душом и телом, све што желиш ћу ти дати.
Плеши, лепотице умилна, само за мене непрестано играј.
Стане ли твој грациозни плес, нехотице отворићу уснуле очи.
У потрази за лакоћом корака твог из сна у јаву кад крочим,
срушиће се рајски кутак наш, овој дивној илузији доћи ће крај.
Зато, плеши балерино мила, плеши, немој стати…
© Александра Золотић, Београд
Prelepi stihovi Aleksandra. Samo napred i šaljite nam redovno svoje pesme, jer je vidljivo da pišete. Pustite nek sve Vaše balerine ugledaju svetlost dana i nek čitaoci ovog sajta uživaju…..
Hvala na ohrabrujućim i motivišućim rečima, izuzetno mi je drago što postadoh deo ovog predivnog univerzuma poezije!
U to ime, još jedna “balerina” je osvanula https://www.poezija.rs/aleksandra-zolotic/nevernost-aleksandra-zolotic/.
Aleksandrina poezija je neverovatna! U nju su utkane iskrene emocije koje ostavljaju onaj utisak koji poezija i treba da ostavi, barem kod mene. Uvek se obradujem kada naiđem na njena dela i volela bih da u skorijoj budućnosti sve njene balerine nađu put do jedne, samo njene, zbirke.
Hvala na predivnim rečima i podršci, i ja se iskreno nadam da će sve te “balerine” zbilja jednog dana doplesati do zbirke. Do tada, biće udobno smeštene na stranicama ovog divnog sajta!