Допуштате ли ми, чаробнице мила,
да тренутке бескрајне среће са Вама делим?
Дозвољавате ли ми, госпо драга,
да у Вама утеху потражим у часовима невеселим?
Допуштате ли ми, чаробнице љупка,
да пожуду своју проткам нитима Вашим?
Дозвољавате ли ми, госпо смела,
да Вам полетим у загрљај када се силно уплашим?
Слабости моје знам да нећете осудити,
јер разумевање Ваше границе не познаје.
Молбе моје знам да нећете одбацити,
јер љубав Ваша од универзума већа је.
Предајем Вам сваки делић душе своје.
Поклањам Вам сваки кутак срца свог.
Нека све што је икада било моје
постане део бића Вашег узвишеног.
Зато Вас најљубазније молим-пређимо на ти,
јер знамо да једна другој припадамо,
да на верност вечну ми смо заклети,
драга моја речи, моја светлости и тамо.
© Александра Золотић, Београд