Ko je spreman da se plačno suoči sa sobom?… Vazduh nam se smeje i voda nam se smeje. Ne možemo sačuvati vatru što nestaje, Trava igra, sa žabom se smeje- U blato treba zasaditi vrbu, ali od sebe moraš rastopiti blato. I vino što piješ, krv je pretka u sok pretvorena, a tvoje oči biće … Настави са читањем “To je sve — Marina Adamović”
Rođena 1962. godine u Nišu. Studije francuskog jezika je započela na Filološkom fakultetu u Beogradu, ali je nastavila studije prava u rodnom gradu. Poeziju objavljuje u elektronskim i drugim časopisima i zajedničkim knjigama. Objavila je štampane zbirke pesama "Curriculum vitae", "Psihodelija minijature", "HAIKU", zbirka kratkih priča "Smrt prijatelja", kao i nekoliko elektronskih knjiga.
Članica je Društva književnika i književnih prevodilaca Niša , član i Udruženja pesnika Srbije i CG, Međunarodnog udruženja književnih stvaralaca i umjetnika ralaca i umjetnika "Nekazano", Humanitarne fondacije Humanost bez granica kao Posebna akcija Banka dobročinstva). Živi i stvara u Nišu.
Види све чланке од poetessa
