Noćni nokturno umorno odzvanja
kroz hodnike uzaludnih proviđenja…
Ni dašak vetrova u kovitlacu tonova,
tek probuđeni virovi dubokih molova…
Gde ste…
Ponoć lenjo odzvanja u tišini.
Gluvo doba još zaglušujućih vriskova.
Visoki pojasevi bez spasavanja,
na dohvat ruke konopci tek oko vratova…
Gde ste…
Na pomolu ničeg…prazno…
Daljinom jurišaju horde divljih Avara.
Jezici umesto mačeva izvučeni iz korica
sloboda bolesnih umova pluta površinom bez granica…
Gde ste…
Zar nikog nema u pomoć da stiže?
Ni svetlosti,ni novih nagoveštaja…
Pred vratima budućnosti huk usplahirenih vihora,
šapat misli u bujicama okovana.
Gde ste…
Neostvareni ideali vape za trenutkom postojanja,
gordost i taština kipte nad izvorom životnog preplitanja…
Graciozan hod po ivici užarenog ponora i nestajanja
Svetlost nad tminom u trenutku rađanja i umiranja…
GDE STE…