СЕЋАЊЕ НА БОМБАРДОВАЊЕ- КОЗИЋ САША

Тишина ми прави друштво

Док испијам кафу и ракију

На мојој тераси

Дим из упаљене цигарете гребе ми очи

Сузe капљу

Да ли због дима или… саме иду

Сећања у устима

Само укус страха и језе

И једна

Молба Богу

За мир и престанак

Бомбардовања моје земље

И свих убијених

Нарочито деце

Данас се сећам

Опростити… не умем

А заборавити , нећу

Док сам жив

Носићу истину у себи

Као ожиљак

Који не пролази

Аутор: Saša Kozić

Rodjen u Beogradu 16.07.1965 Osnovnu i srednju skolu zavrsio u Beogradu , ozenjen dvoje dece . Oboleo od MS , i od tada pisem , pre toga nista . Види све чланке од Saša Kozić