Кунем се на све живо
много ми је криво
што се према теби некад лоше опходим
камо среће да могу опет да се родим.
Волим те највише на свету овом
радујем се сваком осмеху твом
твоја ме суза мајко боли свака
ти си толико јака
да сваки пут тешкоћу пребродиш
успешно своје битке водиш.
Жива ми била
мајчице мила
на многаја љета
део си моје душе, мога света.
Нека су свачије мајке живе и здраве
па и ти таква буди уздигнуте главе
једина истину ми говориш
желећи живот у бајку да ми претвориш.
Месец: јул 2024.
ИМА ЛИ -Здравка Пап
Има ли посела
у твојој души,
осим цинизма у речи
и задатка да поквариш
све што је срцу драго?
Има ли
жеље и страха
и посмртног марша,
истине која лаже,
не сме да проговори?
Има ли нечег
што је у теби
криво порасло
и сад би хтело
да се усправи?
BILA MI JE
Bila mi je sve što niko nije
tiha patnja mladalačkih dana
slatka čežnja što se vešto krije
u pesmama čergarskih cigana
Bila mi je moga bića sena
sveti putir prepun rujnog vina
mojih želja nestvarna opsena
srcu mome bolja polovina
Zbog nje u me još krvari rana
dušu truju otrovni bršljani
želje mojih mladalačkih dana
slatki snovi nikad dosanjani.
Bila mi je sve što niko nije
slatka patnja što se vešto krije.
autor
Jovica N. Đorđević
ГИЉОТИНА – Душан Комазец
Знам реку бола, к’ виру ме вуче.
Знам за црн усуд што тал свој иште,
јер данас самљи неголи јуче
поново хитам на губилиште?
На душу твоју мирише бехар.
Небеса плаве најлепше очи
због којих испих отрова пехар.
Проклет авлијом у коју крочи’!
Ветрови су ме догнали к’ теби.
Били сведоци и очевици
да твориш таму где тмине не би.
Ту ме тек кат-кад походе свици!
Одавно су ме сустигли гласи
да си лепота у души звера,
ал’ још не спознах ко си, ни шта си:
Жена, богиња или химера?
К’о богомољка кад мину страсти,
која с „вољеног” поскида чини,
некад ме прождреш, некад због сласти
тужног ме водиш ка гиљотини!
Ту сам, где мину чежње и сете,
где свици неме и нема сунца.
У крипти твоје авлије клете,
где балсамујеш сломљена срца!
Ал’ гле чудеса! Та гиљотина
обезглављеног опет ме руби?
К’о утук тога безумног чина
срце жубори, јер силно љуби!
СРБИЈА -Здравка Пап
Србија је љубав
И радост у срцу
Уме да се хвали
Уме да прашта
Србија је срећа
Која рађа људе
И њихова дела
Сијају и светле
Србија је песма
У љубави она зове
Да прихвати старо и младо
И заигра и запева душом
Србија је понос
И дечија рука мека
И глас птице са обронка
И лепота која тебе чека..!
СА СОБОМ -Здравка Пап
Све је моје
С тобом запевало
И не желим да те сузом
Дочекујем и испраћам
У твом срцу
Жеља није боравила
И зато је била само моја
И дан , данас она чека
И сад тражиш разлог
Да ме не погледаш
И да не знам шта ћу
И како ћу са собом!?
Човек од сламе
Млечним путем вођен у ноћ,
трњем звезда корачам,
у локви црвеног месеца,
тражећи твој драги лик.
Трагом сопственог бола,
тетурам, п`јан и чемеран.
На тамној страни мене је Залив дуге.
У њему расту једини сунцокрети
који криве вратове окрећући се
светлости и топлом сјају твојих очију.
Овај ход по мукама има ли краја?
Можда би, мој пакао на небу
пред твојим вратима,
да ходам на рукама,
молио опроштај од раја.
Можда би могли да голицамо
травке табанима док се загрљени
смејемо у лице свему
што смо оставили иза нас.
Све би могуће било
да ниси жар птица,
а ја човек од сламе.
Крхотине
Сломљене душе, у њеним очима,
да се огласи, плашила се туга.
Низ образ док пузи,
не даде сузи да збори,
а сваку сам по имену знао.
У дланове, скупљам, што додир коже
од свиле сањају, као трнове ружа,
крхотине бола, разбијених снова.
Насукан на крају свог света,
амбисом ноћи док корачам,
поправљам поцепани месец.
У јатима звезде круже
над властитим сенкама
за нечим бајковитим,
као глад над трпезом.
За болом жудим, далеко од Бога
и његовог погледа.
Док ме прате гласови
као мрачна музика анђела,
изнутра сам пас који цвили.
Kad dođeš u Ribarsku Banju-Snežana Popović
Kad dođeš u Ribarsku Banju
Kad dođeš u Ribarsku Banju
neznani putniče
ili znani banjski poznavaoče,
pred kapijom
zastani.
Čuješ li kočijaše
našeg kralja Petra Prvog
kralja Petra Oslobodioca
koji da reumi svojoj lek nađe,
dođe
i banji novi epitet
pronađe?
Kraljevska je banja sada to
i kralj ćeš biti sada ti
sve dok čuješ
kraljevskih konja kas
sve dok čuješ
kraljeva naših glas
sve dok pratiš
svoga srca kompas.
Kad dođeš u Ribarsku banju,
neznani putniče
ili znani banjski poznavaoče,
pred kapijom
zastani.
Čuješ li stare Rimljane
kraj lekovitih izvora
što piju iz amfora?
Čuješ li cara Lazara i dvorjane njegove
koji ovde tokom odmora borave?
Miloša Obrenovića gde zapoveda
da termo mineralnih izvora
blagotvornost se u Beču
pogleda
i banja prosperitet ugleda?
Kad dođeš u Ribarsku banju,
neznani putniče
ili znani banjski poznavaoče,
pred kapijom
zastani
Nisi se ti tu slučajno našao.
Putem si svojim išao,
i neku boljku nisi zaobišao
il’ si došao
da bi svoj nemir stišao
novo mesto obišao
sa gradskih visina sišao
da bi lepotu banje kušao.
Otvori joj srce
otvorićete ti svoje dvorce.
Tu si – i neka si !
U Ribarsku banju si došao.
I nek si dobrodošao!
Kad dođeš u Ribarsku banju,
neznani putniče
ili znani banjski poznavaoče,
pred kapijom
zastani.
Čuješ li žagor dece gde je Samar
i na banjskoj promenadi
kad je bazar
čuješ li kako se utvrđuje
čiji je bolji ajvar?
Čuješ li starog bećara
što bi još da ćara
i mladosti ubere behara?
Čuješ li?
Odjekuju Milenini stihovi
tamo gde vajar napravi
česmu ljubavi
da se jedna čuvena banjska priča
ne zaboravi.
Kad dođeš u Ribarsku banju,
neznani putniče
ili znani banjski poznavaoče,
pred kapijom
zastani.
Čuješ li ga?
Peva onu najtežu, onu najskuplju
„Pšeničice sitno seme“
Sa prstenom na ruci
u džepu otmenog odela
beloj maramici
uz astalsko pevanje
izuzetan gospodin
peva, a srce bije
U njegovo ime
još litar jedan
dobrog vina dajte nama vi
da krenemo s pesmom složno svi!
Vukašin Vule Jeftić.
Kad pođeš iz Ribarske banje,
neznani putniče
ili znani banjski poznavaoče,
pred kapijom
zastani.
Oslušni. Osmotri.
Nema polaska. Nema odlaska.
Ovo nije kraj tvoje posete.
Jer tamo gde ti srce ostane
i vazda u mislima dolazi
ono odatle nikada ne odlazi.
Snežana Popović
ČUVENI KAPITEN-Miroslav Krnjeta
Pazi kapitena igra sam
a glavu dala odbrana,
pa daje golove ko Skilaći
a vi ste braćo običan bostan,
jer ja nosim traku Versaći.
Igrao je za mnoge timove
kapitenko sa čuvenom trakom,
ali realno puštao je samo dimove
a trčao je za jakom stazom.
Kako beše protiv Osijeka
ili u Splitu protiv Hajduka
a da povreda,ležao kući,
znam,frka,mora se uteći.
E lako je biti faca u klubu
kada štoperi lome noge
a ti sviraš u trubu,
pa stavljaš slike u sve izloge.
Ajde brate oladi malo
bez tebe je mnogo golova palo,
da nije bilo bekova i krila
plakao bi majko moja mila.
Ako misliš da si faca
mogao si na fer bez tima
nego od šamara bio bi crvena lica,
brate da nije bilo Nemačkog stila
plivao bi na stadionima ko tele
na ispašama.
Vidi umišljenog kapitena
odbrani nisi rekao hvala
a zvao si kad je došlo do penala
i klečao pred sudijama,
samo da ti pobegneš od
crvenog kartona.
Bio si ti golgeter
ali iza tebe je bio štoper,
zato kaži publici i odbrani hvala
jer si obična kreketava žvala.