СЈАЈ У ДУАЛИТЕТУ

Некада давно, били смо једна звезда на небу,
сијали у виду једне душе.
Када се десио колапс
и све претворило у материјалност,
звезда се поделила на два дела.

Та два дела једне душе постала су
два тела једне целине.
Осликавала се судбина у оба дела,
разливале се емоције у дуалитету
трагајући за својом половином.

Једног дана, препознаше се
и у страсти спајања изгубише.
Засветлеше те половине опет у једну целину,
али на овом свету важе другачија правила
него у Универзалној сили душа.

Овде је свака морала да буде раздвојена
како би порасла и научила да сија као једна.
То је било болно искуство
које је оставило вечити траг чежње
у којој су се губиле мисли и емоције.

То је био свет у коме је стварност саткана од правила
у којима не може да живи једна чиста
и искрена душа Универзума.