Добродошли!
Упиј се у мене
и састави жељу,
украси нашу срећу
у којој смо загрљени.
Упиј се у мене
и немој се крити,
попиј ме до дна
и сакриј се у жељи.
Упиј се у мене,
Постани тајна
грли ме сузом
и прогледај у оку
Упиј се у мене
залиј ме срцем
и немој ме жедну
никад оставити.
Nigde hlada ni drveta
Nigde cvetak da procveta
Samo korov do korova
Klone telo zbog otrova
Настави са читањем “Srce u očaju luta – Nebojša Stanojković”
Na proplanku jedne noći duge
cvrkut ptica najavljuje zoru
čovek stoji skamenjen od tuge
duša mu je davno na umoru
Brzo prođe tri godine dana
pa i više možda danak koji
još na duši ne zaceli rana
od kada se draga upokoji
Grob obasja svetlost lelujava
zračak sunca hladnu humku greje
sav proplanak likom obasjava
slika drage što se nemo smeje
Tužni čovek na kolena pade
u ruci mu buket belih ruža
nema kome on cveće da dade
zalud ruke sad nad humkom pruža
Pritise ga mrsko teško breme
tužne dane prestade da broji
samo čeka da istekne vreme
da se s dragom srećan upokoji.
autor
Jovica N. Đorđević
