Добродошли!
Ти си ме знао и разумео
И пристао на све заблуде и жеље
И говорио да још има времена
Унео си у љубав
Све што си волео и желео
И увек си био ту крај мене
Трчао си да ме обрадујеш
И признаш да сам ти једина
И загрлиш обема рукама
Волео си моје шале
И крао уздахе и тугу
И чувао радост и срећу
И веровао у нас двоје!
Stigao si kući danas
Dočekaše te tvoji
deca i žena
Svi živi i zdravi
A ti, dal na tren pomisliš
Dal se duša boji
Od onog što ruka ti pravi
Dal u sreći što te okružuje
Nesreću osetiš u trenu
Dal savest te optužuje
Što ubio si tuđu decu i ženu
Vojniče, najamniče
Dal srce zaboli
Dal iz njega crna ruža niče
Kad legneš kraj svojih
Na kraju dana
Dal pomisliš bar na bezbroj rana
Krika do neba
Na koru hleba
Što zastade u ustima malim
Kad tvoja strela pogodi metu
Da li žališ
Što prekide pticu u letu
Настави са читањем “Što prekide pticu u letu – Nebojša Stanojković”
ДА ЛИ СИ НЕКАД
Да ли си некад ћутао дуго
Па пробао тишином да победиш себе
Да ли си тада разумео друге
Који никад нису разумели тебе.
Да ли те тишина у прошлост враћа
Па сваког греха мораш да се сетиш
Да ли у дубини душе паћеника
Свој бол додирнеш или га осетиш.
Кратко се траје за путеве дуге
Живот крај нас у мимоходу прође
Кад дођемо себи па се приберемо
Живот већ далеко, а старост нам дође.
И не стигнеш ништа да учиниш за се
Увек корак ближе а три назад ходаш
Све мислећи ту сам, ево стижем живот
Кратак ти је корак, брже, брже мораш.
Ал’ не жали друже што репризе нема
Три живота нова научио не би
Да победник зна се још даном рођења
Само тихо чека, гледа сновиђења.
И све би зрачак,
и ко санак прође
Чекање је само истина и јава
У чекању силном истина нас чека
Вечност је за Бога, земља за човека.
Настави са читањем “Да ли си некад – Драгојло Јовић”