Аутор: Sead Vejsilović

Гаврило Принцип

Млада крв узаврела
тако је хтела
да млад човек убица постане
да чином његовим светски рат настане.

Други командовати његовом земљом превише му било
зато је Принцип Гаврило
узео ствар у своје руке
па је у сред врве и буке
искористио прилику
да опали хице по престолонаследнику.

Чисто из свог принципа
није могао поднети тог типа
што му земљом хара
и да у њој своју идеологију ствара.

Ухапшен одмах је био
све осуде часно прихватио ниједну одбио
умро у ћелији од туберколозе
био је јунак племените и храбре лозе.

Е Србијо, Србијо моја туго моја робијо

Е Србијо, Србијо
моја туго и робијо
шта сам тиме добијо
што сам овде остао
само депресивнији сам постао.

Поштену омладину газе колима
тешко њима
кад не смеју исказати очај на неправду
која се збива
свака њихова реч је истина жива
која се не признаје од стране олоша
и осталих добоша.

Четврта деценија већ је на прагу
откако је све отишло к’ врагу
никако да се побољша стање
вечито нека обмањивања и лагање
с причом да боља долазе времена
а ниоткуд на видику нека промена.

Узалудна огромна грађанска маса
кад поштени немају право гласа
бивају тучени и гажени
на крају увек рањени и поражени
сви ти порази и ране
биће узрок да једном лепше јутро осване!

Кунем се на све живо
много ми је криво
што се према теби некад лоше опходим
камо среће да могу опет да се родим.

Волим те највише на свету овом
радујем се сваком осмеху твом
твоја ме суза мајко боли свака
ти си толико јака
да сваки пут тешкоћу пребродиш
успешно своје битке водиш.

Жива ми била
мајчице мила
на многаја љета
део си моје душе, мога света.

Нека су свачије мајке живе и здраве
па и ти таква буди уздигнуте главе
једина истину ми говориш
желећи живот у бајку да ми претвориш.

Твој поглед ми се страшно допада
без тебе ми сваки минут пропада
просто ме без тебе нема
малена лепотице из Срема.

Тужну причу имаш исто као и ја
мисао ка теби ужасно ми прија
мислим о сусрету с тобом даноноћно
једино тако ја осећам се моћно.

У очима твојим љубави има
коса сва у таласима
као море узбуркано
драга постала си ми, моје окано.

Сад бих к’ Срему пошао
пуним гасом теби дошао
да те загрлим и пољубим
јутром пољупцем да те пробудим.

Волео бих да сам крај ње ту
посветити јој пажњу сву
да се смејемо, кад је тужна сузе да јој бришем
колико је волим ме могу да опишем.

Сваким даном све јаче је желим
заволех је бићем целим
с њом гледао бих на небу свезде што сјаје
љубав према девојци тој вечно ће да траје.

Дан и некако, ноћу никако не могу се смирим
у њеном загрљају само могу да се умирим
лепотица очију очаравајућих, лица бела
осмех вреднији од блага, сва је попут анђела.

Признајем да за њом сам луд
да идем било куд
све је безначајно и досадно је место свако
заборавити је не могу лако.

Еј животе твоју ли ти мајку
што ја баш да заволим Пазарку
од толико њих да ме она западне
она која не жели да ми припадне.

Волим је још од тад
добро нисам полудео досад
према њој имам велико поштовање и удео
добро нисам због ње полудео.

А на ивици сам лудила
она је у мени пробудила
сав тај бес и ватру коју имам
само њоме бих да се занимам.

Божанствено је саткана цела
никад ме није хтела
а можда и јесте некад давно
док сам се осећао због ње вољено и славно.

Опрости ми мајко моје грешке
знам да су ти дани и ноћи биле тешке
док нисам постао то што јесам
без тебе не бих могао ништа сам.

Хвала ти мајко на свој бризи коју си ми посветила
хвала ти што си увек ту за мене била
хвала за сво твоје време које си ми дала
учинила си да постанем велик а био сам ко векница мала.

Мајко моја мила
само си ти искрена била
кад те год нисам послушао
у некој од невоља би ушао.

Све мајке света су нахјрабрије жене
своје дете уче како да правим путем крене
међу њима си ти мајко, на првом месту наравно
МАЈКА беше име храбро и славно.

Променили су се многи односи
уместо дуге хаљине, доминђос се носи
слушају се наркоси уместо народњаци
уместо дуге сукње, носе се допичњаци.

Међусобно се својте удају и жене
па хоће да им набоље крене
деца ни крива ни дужна, дефектна им се рађају
уместо њих оно на децу се разне ствари догађају.

Све је кренуло по злу у овом веку
не можеш веровати ниједном човеку
сваки жели да те превари и омаловажи
уз изреку: ма у реду је брате, важи.

Лезбејке, педери, курве, преваранти и наркомани
којима уз блуд и неморал пролазе дани
постају све више заштићенији из дана у дан
како, како од њих опстати нормалан?!

Волим те одавде до Бога
и више од тога
у венама си ми ушла ко дрога
сем тебе немам волети никога.

Тек што сам заволео твој умиљати глас
тек што ми је почео пријати твој стас
проклета школа и проклети час
раставише нас.

Кратко трајаше
дружење наше
узалуд су све маште
кад срце срцу не паше.

Да једно за друго би све дали
одувек смо то обоје знали
али сви су наши планови у воду пали
све наше жеље неки други су нам украли.