Јануарске ноћи
Опрезно корачај улицама града
у коме си вoлeо небо боје зиме,
јер твоји су кораци најава да страда
душа, постојање, једне песме риме.
Чије ли ћеш име тражити у снегу,
кад ти се самоћа под кожу увуче?
Постоји ли кајање што не штети егу,
ил’ је его онај што савест дотуче?
Опрезно корачај, јер можда налетиш
на све пале звезде што скривају бит.
Можда ће ти једна помоћ’ да се сетиш
да умеш да волиш. Да то није мит.
Згрлиће те налети јануарског мраза,
а једино застаћеш због привида сене,
у трену кад ветар бојом мога гласа
упита те да ли заборављаш мене.
Можда ћеш ме срести.
© Јована Марковић
Прва година Факултета Организационих Наука Универзитета у Београду
Категорија: Млади песници
(Прочитано: 95 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 585.552 пута)
