СЕЛО – ГРАД
Док у граду сви се гуше,
И врло се тешко дише,
У селу се боје суше,
Молећи се за кап кише!
Ауспуси много пуше,
Семафори време троше,
Док у селу мирне душе,
Ја не видим ништа лоше.
Нервозни у граду људи,
Ни здраво ти неће рећи,
У селу те цвркут буди,
Пуцкетање топле пећи.
Док изрека она стара,
Село хвали у град бежи,
А у граду нема пара,
Јер порезник стално режи!
Није лако ни у селу,
Посејати, род убрати,
А у граду плату целу,
За дажбине мораш дати.
Али живот није бајка,
Ни у граду, ни у селу,
Увек фрка, увек хајка,
И у раду и на делу.
Можда негде и постоји,
Бољи живот за све људе,
Кад га добар кројач скроји,
други га не осуде!