ОДЛАЗАК
Све је вечно шарено, мораш само бити бубамара на ивици нежности.
Не смеш да се уносиш у лице животу,
Све је вечно шарено, мораш само бити бубамара на ивици нежности.
Не смеш да се уносиш у лице животу,
то је као да претичеш године, суровости препуне,
идеш брзином бола, одлазиш изван времена,
ћутиш или вичеш, имитираш надпросечност.
Запамти лажи су истине када су у смеру нечијег прихватљивог,
знам како бег траје у сваком заласку Сунца, иза провалије ноћи.
Веруј само ако угледаш себе на путу жеља, када се јавиш
радости рађања новог неба.
Величанствено је бити сиромах, богат светлом.
Како се одласком враћа? Знам да
лепота није ни у одлажењу, ни у враћању,
она је у пролажењу, пролажењу.
У ПОТРАЗИ
Све се код Срба догодило у олујама вијекова. Али је овај у времену плутајући народ издржао понајприје себе, властите неслоге и немире, издаје, послије и изгибије, тражећи судбином свјетлијег пута. Више је него чудно и данас тумара, покушавајући избјећи увијек нове сциле и харибде, а да још није свјестан да је сам себи засједа, највећа опасност он.
ДЕФЕКТНОСТ СУШТИНЕ
Кад нестанак савјести профункционише прећутно нормативно, када не јединка, већ већа група понашањем и ставовима оде супротно од једино исправног. Када историјски нормално постане абнормално, кадa сила повриједи разум, када је доведен у питање смисао. Када се увјерава у увјерено,остане се и без вијере и без увјерења.Када се у лице лаже искрено, стање је кад не постоје правила, онда су немогуће и могуће ИСТО.
© Андреја Ђ. Врањеш
идеш брзином бола, одлазиш изван времена,
ћутиш или вичеш, имитираш надпросечност.
Запамти лажи су истине када су у смеру нечијег прихватљивог,
знам како бег траје у сваком заласку Сунца, иза провалије ноћи.
Веруј само ако угледаш себе на путу жеља, када се јавиш
радости рађања новог неба.
Величанствено је бити сиромах, богат светлом.
Како се одласком враћа? Знам да
лепота није ни у одлажењу, ни у враћању,
она је у пролажењу, пролажењу.
У ПОТРАЗИ
Све се код Срба догодило у олујама вијекова. Али је овај у времену плутајући народ издржао понајприје себе, властите неслоге и немире, издаје, послије и изгибије, тражећи судбином свјетлијег пута. Више је него чудно и данас тумара, покушавајући избјећи увијек нове сциле и харибде, а да још није свјестан да је сам себи засједа, највећа опасност он.
ДЕФЕКТНОСТ СУШТИНЕ
Кад нестанак савјести профункционише прећутно нормативно, када не јединка, већ већа група понашањем и ставовима оде супротно од једино исправног. Када историјски нормално постане абнормално, кадa сила повриједи разум, када је доведен у питање смисао. Када се увјерава у увјерено,остане се и без вијере и без увјерења.Када се у лице лаже искрено, стање је кад не постоје правила, онда су немогуће и могуће ИСТО.
© Андреја Ђ. Врањеш
(Прочитано: 41 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.289.874 пута)
