Корачам улицом знаном Том танком линијом Наспрам чудесног универзума. Остављам трагове, исписујем прошлост, Тражим путоказ свог одбеглог разума. Кишна је моја улица, По трави јутарња роса, А душа – сломљена крила недужних птица И моја судбина влажна и боса. Молим се, очи ми сузне, Рука већ спремна са три стегнута прста. На крају улице видим чудесну светлост У облику крста. Сад лакше је души, Разлетеше се птице. Душа не боли, не гуши. То је тај крај улице И вечност која се никад не разруши.
Napomena - Ovaj članak je objavio Ljubodrag Obradović.
Љубодраг Обрадовић је рођен 17.09.1954. године у Треботину, општина
Крушевац. Завршио је Економски факултет у Нишу. Живи у Треботину. Радио је у ТП Крушевац, Пореској управи Србије и Културном центру Крушевац, где је био директор и главни и одговорни уредник ове установе. Сада је члан Управног одбора Удружења песника Србије - ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и уредник издавачке делатности и сајта www.poezija.rs . BIOGRAFIJA
- pročitajte dataljnu biografiju. ---
Pročitajte
sve članke iz kategorije Ljubodraga Obradovića ---
Види све чланке од Ljubodrag
