Петер Хандке добио Нобелову награду за књижевност за 2019. годину

Сада, кад је Петер Хандке, аустријски писац, добио Нобелову награду за књижевност за 2019. годину, сви ће схватити колико су град Крушевац и беловођани предвођени др Велибором Лазаревићем били далековиди и на правом путу кад су му 2015. године доделили награду БЕЛОВОДСКА РОЗЕТА. Наравно, на правом путу је било и Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ, кад је те топле јулске вечери 2015. године у Белој Води, поклонило Петеру Хандкеу свој Часопис за поезију – ПоезијаСРБ број 3. У поменутом часопису број 3 били су заступљени песници из Шведске, Швајцарске, Републике Српске и Србије (Београда, Шида, Шапца, Крушевца, Бруса, Прокупља, Ниша, Куршумлије, Параћина, Ћуприје, Велике Плане, Панчева, Лесковца, Вршца…). Надамо се да ће у једном од наредних бројева нашег часописа, своју поезију објавити и нобеловац Петер Хандке…

Светлана Ђурђевић поклања часопис ПоезијаСРБ Петеру Хандкеу

Часопис за пезију ПоезијаСРБ брј 3 који смо поклонили нобеловцу Петеру Хандкеу. Часопис број 3 (и друга наша издања) можете бесплатно преузети на линку https://poezija.rs/pesnici/pdf/

Интегрални текст са БЕЛОВОДСКЕ РОЗЕТЕ 2015, објавили смо 19 јула 2015. године на линку http://www.poezijascg.com/PHP-Nuke/modules.php?name=News&file=article&sid=7846

Фотографије са манифестције објавили смо на фејсбуку https://www.facebook.com/poezijascg/photos/a.10155926077665151/10155926088555151/?type=3&theater

Овде вам поклањамо тај текст у целости, као и линк на репортажу РТС-а о Беловодској розети 2015. http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/57/srbija-danas/1982101/belovodska-rozeta-dodeljena-peteru-handkeu.html

Данас, 18.07.2015. године је у Белој Води одржан централни програм јубиларне четрдесете *БЕЛОВОДСКЕ РОЗЕТЕ*. На почетку програма додељена је Беловодска розета овогодишњем добитнику, познатом књижевнику академику Петеру Хандкеу, који је, најпре, у основној школи у Белој Води у 19 сати имао сусрет са младим талентима овог краја. Награду је уручила Јасмина Палуровић – заменица градоначелника града Крушевца. Церемонијалу доделе престижне Беловодске розете поред бројних мештана Беле Воде присуствовали су и бројни гости: начелник Расинског управног округа Бранислав Весић, народни посланик др Драгана Баришић, председник Регионалне привредне коморе Предраг Вукићевић, чланови Градског већа Милоје Михајловић и Зоран Вељковић, директор КЦК мр Мирослав Смиљковић, помоћница директора КЦК Виолета Капларевић, други директори јавних предузећа и установа, прeдставници Крушевачке епархије које је предводио секретар епархије отац Драги Вешковац, крушевачки песници – чланови Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ: Љубодраг Обрадовић, Светлана Ђурђевић и Драган Тодосијевић (подпредседница удружења Светлана Ђурђевић је поклонила Петеру Хандкеу часопис ПоезијаСРБ бр 3) и други.

Петер Хандке, еминентни писац, романсијер, есејиста, европски интелектуалац, борац за правду и истину, осведочени је пријатељ српског народа. У својим написима, увек је истицао чињенице које су се косиле са актуелним политичким тенденцијама према Србији, у исто време супротстављајући се неистини и неправди и сам често излаган медијским прогонима. Овакав став, уз плодоносан и стваралачки рад, били су разлози који су одредили његово место као добитника Беловодске розете. Пет књига инспирисаних Србијом и преко 20 других преведених дела, допринели су статусу иностраног члана Српске академије наука и уметности, овенчали га са више књижевних награда, а од ове године је и почасни грађанин Београда. Његово име биће уткано у златну ниску добитника Розете, коју већ чине Десанка Максимовић, Матија Бећковић, Миодраг Павић, Владета Јеротић и бројни други врсни и признати књижевници и интелектуалци. Ово му није први боравак у Крушевцу, али га увек изнова радује чињеница да посети епски град, који чува у сваком дамару мит о Косову. Петер Хандке је рекао да су Срби кроз историју трагичан народ и да му је место уз њих. “Поносан сам оним што сам написао о Србији”, истакао је, наводећи да му је то и даље инспиративна и неисцрпна тема, којом ће наставити да се бави.

У уметничком програму су учествовали Марија Стругар (Победник Ломничких ђердана), Ана Ристивојевић, Марко Милићевић, Солиста на фрули Јана Лазаревић, хармоникаш Ненад Симић и Етно група „Лазарице“.

Манифестација се завршава у недељу 20.07.2014. године наступом певачке групе „Лазарице“ и фолклорног ансамбла „Лазарица“ из Крушевца и КУД-а „Др Раша Лазаревић“ из Пожаревца. Организатори манифестације су Културни центар Крушевац, Месна заједница Бела Вода, Културно – уметничко друштво „Ратко Јовановић“ и Организациони одбор и Програмски савет „Беловодске розете“. Покровитељ манифестације „Беловодска розета“ је Град Крушевац.

 


Петер Хандке прима Беловодску розету од заменика градоначелника Крушевца Јасмине
Палуровић

Настави са читањем “Петер Хандке добио Нобелову награду за књижевност за 2019. годину”

КОД ЧОЛКИНЕ СТАРЕ КУЋЕ 2019.

„Код Чолкине старе куће“ у улици Крушевачкој број 17 у Александровцу је 13.10.2019. године одржано ДРУЖЕЊЕ СА ПЕСНИЦИМА РАСИНСКОГ ОКРУГА… У одличној и опуштеној атмосфери коју је уприличио Гвозден Ђолић и чланови његовог домаћинства песници из Крушевца, Александровца, Бруса и Трстеника говорили су своје стихове и дружили се уз одабрано пиће и специјалитете куће. У програму и дружењу поред домаћина Гвоздена Ђолића (који је осмислио и водио програм заједно са Светланом Ђурђевић) учествовали су и песници Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу: Љубодраг Обрадовић, Светлана Ђурђевић, Душка Ерић, Мића Живановић, Ратко Тодосијевић Баћо, Дејан Петровић Кенац, Богдан Јевтић, Миломир Терзић, Дејан Милошевић, Горан Минић и Анта Џамић. За музику је био задужен Марко Бошковић, који је свирао на фрули и двојницама. Наравно, програму су присуствовали и бројни гости из Александровца и Трстеника, иначе пријатељи Гвоздена Ђолића… Још слика на ФЕЈСБУКУ

СУНЦУ  БЛИЖИ … – Андреја Ђ. Врањеш

ПЕСМА  НОВА

СУНЦУ  БЛИЖИ

Кад људи буду Сунцу ближи,
радоваће се деца,
из срца она вире
и  не знају за синџире,
љубав ће се на трон дићи,

ко јој крене, њој  ће стићи,
јави ће се радост нова,
све  до неба до дна снова.

Настави са читањем “СУНЦУ  БЛИЖИ … – Андреја Ђ. Врањеш”

GOLGOTA-Miroslav Krnjeta

Oblaci bola i muke pali na Jerusalim
sveta krv nedužna kaplje na tužni petak
kada na golgoti bejaše raspet božiji sin,
nebo pustilo suze sve prekri mrak.

O postradali Hriste za nas
ti si u krvi dao ljudima spas,
kolike si muke trpeo do golgote
batine,rane,poniženja i sramote.

Sveti nebeski care
mučiše te zveri ljudske nemilosrdne fukare
a ti im u agoniji patnje opraštaš,
krv svoju prolivaš
i za njihove grehe ispaštaš.

Na muke krsta te baciše
oni koji sve sveto pogaziše,
bez milosti te ekserima probiše
svi te napustili u bolu samog ostaviše.

Bičem izranjavan,polomljenih kolena,
na glavi od trnja krvava bolna kruna,
ne daju ti sveti ni kapi vode
centurion ti kopljem rebra bode.

Tebe Hriste koji milost,ljubav propovedaš
učitelja ljudskog roda koji stazom mira hodaš
izdale i osudile zmije koje se zlom mržnjom hrane,
a nisu shvatili da si došao da im lečiš rane
da im spasiš duše i produžiš na zemlji dane.

Hrist sa krsta zove oca predaje mu dušu
tišina,bolna praznina apsolutni muk,

uzdrma se zemlja,pomrači sunce,
grobovi se otvoriše nasta strašan huk,
rimski vojnik gleda kišu jauknu mu srce
zaista ovaj bejaše sin božiji.

Suza oca za sina provali se u kišu
zemaljski gresi se brišu,
Hristos stradanjem otkupi svet
siđe pocepa ad i vaskrsnu,
sa krsta na golgoti počinje novo doba
počinje novi zavet.

Oprosti Gospode kad te vređamo
mi zaista ne znamo šta radimo,
staze tvoje milostive i seme ljubavi gazimo
umesto reči tvoje da slavimo
i muke golgote  bar na trenutak
sa suzama u srcu osetimo.

EХ, ДА МИ ЈЕ ДА ЈОШ ЈЕДНОМ *Драгојло Јовић

ЕХ, ДА МИ ЈЕ ДА ЈОШ ЈЕДНОМ

Ех, да ми је да још једном
Имам снаге да узлетим,
Да с врлетних мојих брда
Оком орла све облетим.

Па да опет као некад
С ветровима борбу водим,
Да још виде да усправно
Као човек земљом ходим.

Да попијем мало воде
Испод крша у Осоју,
Криком орлу да се јавим
Нек полети ка присоју.

Тамо где је гнездо своје
У топлини сунца свио,
А ја млађан орлиће му
Од свих зала заштитио.

С наших брда видик пуца
И нестаје у даљине,
Ja љубио најдражу ми
Орао гледао са висине.

Сад се опет дозивамо
Крај је нама скоро исти,
Док он кликће са висине
Ја бауљам кроз врзине.

Крила мога орла старог
Нису више тако моћна,
У висине ретко лети
Већ скровишта тражи ноћна.

И кад крик му некад чујем
Затреперим од радости,
Једино ме он се сећа,
Какав бејах у младости.

ПЕСНИК – Андреја Ђ. Врањеш


НА ОБАЛИ СРЦА – ЗБИРКА ПЕСАМА.



 ПЕСНИК 

Песме путују земаљским шаром,
занесењак опчињен зеленилом пролећа,
клања се пурпурном заласку Сунца,
валере пејсажа грудима осећа.

Зидар који стиховима песму гради,
покривен небом , спава у ластином гнезду,
фијуци ветра га буде,
у сновима сања најсјајнију звезду.

Чаробњак који са травама тихује, збори,
љубави у себи на претек има,
често му живот ране соли,
у кутима срца станују боли.

Песник је Славска свећа која гори,
Сунце што биљкама треба,
он је лепота која постоји,
комадић пурпурног,завичајног неба.

Поезија је нафора што се у цркви дели,
песник се песмама из срца у срце сели. 

Настави са читањем “ПЕСНИК – Андреја Ђ. Врањеш”

Андреја Ђ. Врањеш – ЖЕЉА


НА ОБАЛИ СРЦА – ЗБИРКА ПЕСАМА.



ЖЕЉА

Радујте се тужни,
весели,
увели,
у душу рањени.

Нека се љубав у земљи окорени,
нека се рађају паметни, румени.
Поведи своју драгу ка срцу,
у младост је пољуби.

Заустави време.
Настави са читањем “Андреја Ђ. Врањеш – ЖЕЉА”

Saša Milivojev – THE PAIN OF THE WORLD – translated and recited by Ljubica Yentl Tinska

Saša Milivojev
Saša Milivojev

Saša Milivojev

WELTSCHMERZ (“WORLD PAIN”)

THE PAIN OF THE WORLD

.
In this century withal
Rivers of blood still flow
Bombs echo
Children are being killed
Heads are being severed
Millions are starving
Diseases are devouring
And you are singing

The gallows are trembling
In the valley of the fallen
In the salty tears
With our putrescent sores
We fall prey to the crows
Our festering entrails
For the starving wolves

A shattered house
Little boy is weeping
Over the body of his Father
That forever now is sleeping

Schools Temples and bridges bleeding
bloodstained wedding guests are screaming

Little white coffins
Maternal howls
Above Uranus
Hear the painful growls
Delirious poets are prattling
And not a word are you uttering

They blinded you
When they raped your daughter
Strangled ‘er with the wire
They abducted your brothers
Tortured in the cellar
Shattered their fingers
With ferrous clubs
With a saw agape their skulls
Their legs wagons lacerated
Their limbs with machete dissected
Flayed the skin of their backs

Dumpers of corpses
Bulldozers to the grave consigned
Roads run over their bones in cement confined
Bodies filled the bottomless well over the brim

Come closer
Look within
The infinite darkness of the abyss
To hear the silence of the universe

A spark is glistening in an innocent eye
Children are helplessly falling to the dust
Venomous saliva dripping from their mouth
As their rosy intumescent faces bust

In their closing prayer
Reverends to a cross immured
Laughing at the stake they burned

Tender ivory cherubs
Flew away like a flock of birds

Rip my heart out from my chest
As I am unsleeping
May your golden ship catch wind away from shore
To raise your glass of blood once more
As you feast your eyes in silence

.

Saša Milivojev
17.01.2019.

Translated and recited by Ljubica Yentl Tinska

23.01.2019.

Ljubica Yentl Tinska
Ljubica Yentl Tinska

 

visit: www.sasamilivojev.com

Saša Milivojev is a famous writer, poet, journalist columnist and political analyst… One of the most read columnists in Serbia, he is the author of five books, and numerous columns published in various daily newspapers. He is the author of the novel „The Boy from the Yellow House“ and of political speeches. His work has been translated into around twenty languages across the world.

 

Saša Milivojev – A CHALICE OF GORE – translated and recited by Ljubica Yentl Tinska

Saša Milivojev

A CHALICE OF GORE

translated and recited by Ljubica Yentl Tinska

 

Saša Milivojev - A CHALICE OF GORE - translated and recited by Ljubica Yentl Tinska
Youtube: Saša Milivojev – A CHALICE OF GORE – translated and recited by Ljubica Yentl Tinska

Saša Milivojev

A CHALICE OF GORE

Silence bites
Below school’s stairs
Trickling tears of fervent gore
From thy brethren’s veins
Their cups to the rim they pour

All is shattered in the blast
Heavens echoing with silence
Dracula is licking his lips
Threading fingers through their tears
Pouring for his laughing friends

Ask why, if you dare,
on your blood they’re feasting
you may lose your ears
the screwdriver your skull may be piercing

Chainsaw by the school
Truckloads of dead bodies
Buckets of ice of kidneys galore
Bloody lakes bear witness

Yet the World ‘s watching
Mercilessly

My torn heart
Still is beating
While a crow my heart is eating!

In that chalice of gore
Flows all evil of the world
In it glisten child’s eyes innocent
Shattered by the blitz

Voiceless stone
Sing of malice
Of the stake
Of the rope
Never will it pass
Our torment’s toll
Rivers of blood will forever flow

 

Copyright © Saša Milivojev

Translated by Ljubica Yentl Tinska

visit: http://www.sasamilivojev.com

Saša Milivojev is a famous writer, poet, journalist columnist and political analyst… One of the most read columnists in Serbia, he is the author of five books, and numerous columns published in various daily newspapers. He is the author of the novel „The Boy from the Yellow House“ and of political speeches. His work has been translated into around twenty languages across the world.

OD ROĐENJA PUTEM BEZ SREĆE-Miroslav Krnjeta

Čovek izmoren tužan peva
tetura,kleca ali još hoda,
budan košmare sneva
zaobilazi svet,glave pognute do poda.

Gde god da krene,stane,
sve je zaključano ili u rupu propadne,
dobri vetrovi ga zaobilaze
uzalud traži vrata i izlaze.

Izgubljeno gleda u rasejane tačke
društvo mu prave ulični psi i mačke,
luta od klupe do klupe
bori se da ima bar tanjir supe.

LJudi ga pljuju i hladnim pogledima grde
kući umesto utehe mu sude,
razumevanje traži u flaši piva
daleko od sveznalih sudija
po ćoškovima se skriva.

Traži odmor ispod drveta u hladovini
sačeka ga provalija na svakoj krivini,
kuda da ide,šta da radi,
bitke izgubljene samo bolni porazi
gde sreću da gradi i po kojoj da krene stazi.

E te crvene rosne oči
gledaju sreću ovoga sveta,
on pati ispod ljušture vrišti,ječi,
pita se zašto sam senka prokleta.

Ostavljen,izdan jer ga sudbina neće
žigosan mukom,patnjom,od rođenja
umoran od uzaludne borbe,
želi da kaže svete doviđenja.

Prijatelju izranjavani bačen si kao bedno smeće
žalosno i poražavajuće kako si sam
ostavljen dobri moj čoveče.