Дан: 27. октобар 2019.

Umoran sam – – – Miško pločić

Umoran sam od života
I od rada u polju
Sto posto sam siguran
Da zaslužujem sudbinu bolju…

Od rada u polju me bole noge
Ramena, laktovi i ruke
A i zarade od toga nema
Ima samo goleme muke…

Umoran sam od svega
Dosta mi je rada
Od mene seljaka mnogo bolje
Žive ovi iz grada…

Ne mogu više da radim za druge
Hoću malo da mislim na mene
Od rada u polju ništa nemam
Ko zna da živi, njega ljudi cene…

I zato neću više ništa da radim
Hoću samo lepo da živim
Bataljujem poso i njive
Nemam više ništa sa tim…

ШАРЕНА ПИТАЊА – Андреја Ђ. Врањеш

Нова песма

ШАРЕНА ПИТАЊА

Колико Сунце светлости има,
које траве самоћу лече,
шта је птица без плавети сама,
има ли тајни које звече?

Зашто освити звезде гасе,
могу ли се лепи снови красти,
шта облаке небом спаја,
где станује љубав која нема страсти ?

Који путеви на радост изалазе,
због чега муње најављују громове,
може ли се призвати киша,
да хладна кваси вреле болове?

ИЗ ЗБИРКЕ НА ОБАЛИ СРЦА

ПОЕТЕСА

Краљица духа,
мајка поезије,
песме су јој деца,
живот елегија.

Љубави нетакнута,
карактерна глумице,
рођена си да ствараш лепоту.

ОН

Ослобођен мржњи трошио љубав и снове, радознао трагао
за лепотом. Класик у души,бродоломник у времену.
Није скривао мисао, небо поклањао у песмама.

Наслоњену на светлост гледао радост цвећа.
Запамтио што се родио, ништа а све осим поезије није добио.
Отворен за смисао загледан у прошло.
Члан заљубљених у пролеће, мирисао на Лоркино зелено, широк за уско.
Заљубљен у све што радује истином. Никад није изгубио себе.

САВА

У времену,
као карма,
светли небеска
и кад је тама.

Водена млада,
лепотом река,
по њу се не иде,
она се чека.

ИСКРЕ:

– ДЕЦА СУ ФАНТАЗИЈА КОЈА ТРАЈЕ.

© Андреја Ђ.Врањеш

SVETA PETKA-Miroslav Krnjeta

Sveta Petko velika podvižnice
iz pobožne i imućne porodice,
rođena u Epivatu na obali mramornog mora
ostavila si zlato i krenula
tamo gde je večna rajska zora,
slavimo te svetiteljko
i sveće ti palimo.
Malo dete ide stopama Gospoda
brat Jevtimije istim putem hoda,
milostinju delila bogaljima i siromasima
saosećala boli sa bolesnima.

Zovu vas crkvena zvona
ostavljate bogatstvo,
pratite svetlo nebeskog bastiona
da se anđelima okružite.
Zamonaši se posta episkop galipolja Jevtimije
sveta Petko ti zagrli monaški zavet
u Carigradu u crkvi svete Sofije,
dobi monaško ime Paraskeva
napuštaš prolaznu trulež sveta
odlaziš iz svilenih vrtova,
molitva i borba radi Hrista
je tvoje sveto polje krstova.
Put vatrenih iskušenja
gde se najteže bori za spasenja,
u grotlu Jordanske pustinje
radi Hrista boga
asketski se podvizavala penjala stepenicama
do rajskih visina.
Čistotom duše,ljubavi prema Gospodu,
srca poput buktinje
uzdizala se ka svetlom tronu svetinje.
Odricanjem si usavršavala dušu do starosti
srce čistila blagošću i dobrotom
išla putem Hristove blistave svetosti
postom,božanskom ljubavi i svetom molitvom.

U snu ti se anđeo javi
zapovedi vrati se na rodnu grudu
telo od duše mora da se rastavi,
telo predaj zemlji grobu
dušu predaj bogu
da te među svete u večnu svetlost stavi.
Sveta Petko stanuješ sa anđelima u raju
gledaš božansku harmoniju
vrtove koji večno blistaju,
tamo gde se nagrađuju dobra dela
žrtva za Hrista,
Sveta Petko tamo tvoja duša večno blista.
Velika svetiteljko klanjamo se do poda
ti si isceliteljka i zaštitnica našeg roda
molimo te da sa kalemegdanske crkve
uvek nas krepi,čisti,leči,
tvoja sveta voda.
Krsna slavo čuvarko porodičnih domova
molimo te za zdravlje
i očisti srca naša od zlog
i nečistog korova.

SREĆNA SLAVA
SVIMA KOJI SLAVE SVETU PETKU!!!

PESMA SE NE PIŠE NA HLADNO – Jelena Đurašković

Ako odlučiš napisati pesmu,

nemoj da se na pisaljku naljuti papir

što po njemu svašta švrlja i brlja

i besmisleno mu remeti mir.

Pesma, ma o čemu da je,

ne piše se na hladno,

da ne bi zvučala prazno, ogoljelo, jadno.

Ako poželiš da pesnički kažeš nešto,

a da to bude  lepo, misaono , vešto,

izaberi najlepše reči iz njihovog arsenala,

i njihovu nisku u stihove utkaj  tako

da dotaknu čitaoca snažno, vrlo jako.

Duša puna emotivnog žara,

najlepše stihove stvara,

sa mnogo pesničkog dara,

Samo iskrene emocije tvoje

pesmu oboje u najprikladnije boje

i dadu joj raskošno ruho i čaroban dah,

da čitacu izmami uzdah,

da se u tvojim stihovima pronađe

i emociju tvoju prepozna kao svoju.

 

ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА у Крушевачком позоришту

Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ наставило је са организовањем манифестације ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА у Крушевачком позоришту 29.10.2019. године у 18:00 сати. Програм је био богат и разноврстан и састојао се из три дела:

  • У првом делу чули смо победничке песме са Песничког маратона КЦК и победницима уручили награде,
  • У другом делу промовисали смо трећу књигу Мирославе Смиљанић из Град Сталаћа „МОРАВА МЕ МОЈА ЗОВЕ“,
  • На крају слушали смо поезију присутних песника и одабрану музику на хармоници млодог и талентованог Николе Тонића.

Програм су сомислили и водили Љубодраг Обрадовић и Саша Милетић.

Иначе, на песничком маратину КЦК 16.10.2019. године учесвовали су песници из Крушевца, Бруса и Ћићевца, а прво место су равноправно освојили Далибор Ђокић из Бруса и Дејан Милошевић из Крушевца, друго место је, такође равноправно припало Душки Ерић и Слађани Бундало из Крушевца, а треће место је освојила Данијела Јевремовић из Крушевца. Специјалну награду је осбвојио Дејан Петровић Кенац. Одлуке је донео жири у саставу: Љубодраг Обрадовић, Јелена Протић-Петронијевић, Латинка Ђорђевић, Мића Живановић и Горан Минић. Вечерас су награде присутним песницима: Дејану, Слађани, Душки и Данијели дипломе и награде уручили пристни чланови жирија Мића и Љуба. Наравно специјалну награду за Песнички маратон из прошле године добио је Живота Трифуновић.

У другом делу сусретања представљена је књига Мирославе Мире Смиљанић из Град Сталаћа о којој је говорио Љубодраг Обврадовић. Поеред саме ауторке њену поезију говорили су и песници: Слађана Бундало, Душка Ерић, Градимир Карајовић и Живота Трифуновић. Биографију ауторке и део из њене приче прочитао је Саша Милетић.

У завршном делу Песничких сусретања, своју поезију су говорили присутни песници: Ратко Тодосијевић Баћо, Душка Ерић, Мирослав Живановић, Горан Арсић, Љубодраг Обрадовић, Слађана Бундало, Данијела Јевремовић, Милош Ристић, Живота Трифуновић, Градимир Карајовић, Драгојло Јовић, Првослав Пендић, Миленка Весић, Саша Милетић и афористичар Братислав Бата Костадинов.