ПЕСМА НОВА
СУНЦУ БЛИЖИ
Кад људи буду Сунцу ближи,
радоваће се деца,
из срца она вире
и не знају за синџире,
љубав ће се на трон дићи,
ко јој крене, њој ће стићи,
јави ће се радост нова,
све до неба до дна снова.
ПРОЛЕЋЕ
Гледам како из увелог биља
настаје нови цвет.
Кости боловима наслућују
мирис пролећа.
Сањам у мени залепрша птица.
Времешан као стари храст,
белог лица и веђа,из даљина ослушкујем
орљање пролећних потока.
Зима се осипа.
ОСМЕХ И
Ако се насмејеш као некад,
заволећу те јаче,
река ће нанети младост,
заталасаће се чула.
Ако се насмејеш као некад,
радоваће се сликари,
лепотом ћеш заварати године,
отвориће се сећања.
Ако се као некада насмејеш,
врати ће се чежња,
сетићу се ЛОРКЕ,
љубав ће поново озеленити.
Ако се насмејеш …
ОБЛАК И БОЛ
Ноћну тишину љуби,
злаћани колут неба,
да ли га видим,
да ли ми и треба ?
Све је одвећ даљина, одвећ далеко све је,
совин прену ме хук,
учини ми се поглед жедан,
курва око превари мук.
Зашто се сетих Ђеда, не знам,
изнад облака на домет мушицу штима,
пушка пуче, радост ме протресе,
Ђед уме гледа, још мене има.
ИСКРЕ :
– БИТИ ЧОВЕК ВИШЕ ЈЕ ОД
СВАКОГ ПОНОСА.
АФОРИЗМИ.
Мајко али он није знао колико је водоник валентан, да али је солвентан.
Код нас је инклузија изгледа и по неким фирмама заживела.
Арчибалде Срби су глуви.
Кад нетко ружно шути.
Магнум кремен.
© Андреја Ђ. Врањеш
