OD ROĐENJA PUTEM BEZ SREĆE-Miroslav Krnjeta

Please wait...

Čovek izmoren tužan peva
tetura,kleca ali još hoda,
budan košmare sneva
zaobilazi svet,glave pognute do poda.

Gde god da krene,stane,
sve je zaključano ili u rupu propadne,
dobri vetrovi ga zaobilaze
uzalud traži vrata i izlaze.

Izgubljeno gleda u rasejane tačke
društvo mu prave ulični psi i mačke,
luta od klupe do klupe
bori se da ima bar tanjir supe.

LJudi ga pljuju i hladnim pogledima grde
kući umesto utehe mu sude,
razumevanje traži u flaši piva
daleko od sveznalih sudija
po ćoškovima se skriva.

Traži odmor ispod drveta u hladovini
sačeka ga provalija na svakoj krivini,
kuda da ide,šta da radi,
bitke izgubljene samo bolni porazi
gde sreću da gradi i po kojoj da krene stazi.

E te crvene rosne oči
gledaju sreću ovoga sveta,
on pati ispod ljušture vrišti,ječi,
pita se zašto sam senka prokleta.

Ostavljen,izdan jer ga sudbina neće
žigosan mukom,patnjom,od rođenja
umoran od uzaludne borbe,
želi da kaže svete doviđenja.

Prijatelju izranjavani bačen si kao bedno smeće
žalosno i poražavajuće kako si sam
ostavljen dobri moj čoveče.

22 пута прочитано

Оставите одговор

Your email address will not be published.