Месец: септембар 2017.

TAMO IZA – Filip “Aiwass” Milinković

Ima li smisla ovo naše postojanje, Dok oko nas tiho seta vlada, Pitam se na padinama srebrne planine, Dok brojim dukate od crnoga zlata. Zašto ispred mene stoji stena većna, A ispod nje provalija što me tiho k’ sebi zove, Ja već kao princ u zlatnoj odori hodam, Ali ipak me je strah da vidim … Настави са читањем “TAMO IZA – Filip “Aiwass” Milinković”

Ima li smisla ovo naše postojanje,
Dok oko nas tiho seta vlada,
Pitam se na padinama srebrne planine,
Dok brojim dukate od crnoga zlata.

Zašto ispred mene stoji stena većna,
A ispod nje provalija što me tiho k’ sebi zove,
Ja već kao princ u zlatnoj odori hodam,
Ali ipak me je strah da vidim šta je iza.

Da li je svaka ptica onakva kakva je vidiš?
Da nisu njena krila za zemlju privezana, a let prividan?
Nije li najbrži golub što venac nosi?
Ali u mome bunaru nema venca, samo tišina.

Kako da saznam šta je iza, kada plašim se da nije kao što mislim,
Zašto onda da šumom tumaram, kada život u njoj možda vekovima mrtav je,
A godovi u drveću, što starost im u srcu ocrtavaju,
Samo su zapis u duši prolaznog života.

 

 

ПЕСМЕ – Ненад Терзиоски

ПЕСМЕ На огњишту само гране осташе суве на ветру се моја кошуља суши, ни у души ничег новог нема: ја остах песник.    

ПЕСМЕ

На огњишту само
гране осташе суве
на ветру се моја
кошуља суши, ни у души
ничег новог нема:
ја остах песник.

 

 

OLUJA – Dejan Ivanović

OLUJAPucalo je k’o za vreme staljingradske bitke,iskrice su letele po svodu.Naspavaćemo se,samo dok majstori odu… Telefon je zazvonio dva puta.Pričamo, kao da nikada nije ni bilo rata.Gradimo temelj,kopamo, gde nikad nije bilo zlata…Staru kuću u kojoj nas je oluja zatekla, progutala je trava.Oko nje su nekad rasla, moćna stabla hrasta,da budu brana koja vetar zauzdava… … Настави са читањем “OLUJA – Dejan Ivanović”

OLUJA

Pucalo je k’o za vreme
staljingradske bitke,
iskrice su letele po svodu.
Naspavaćemo se,
samo dok majstori odu…

Telefon je zazvonio dva puta.
Pričamo, kao da nikada nije ni bilo rata.
Gradimo temelj,
kopamo, gde nikad nije bilo zlata…

Staru kuću u kojoj nas je oluja zatekla,
progutala je trava.
Oko nje su nekad rasla, moćna stabla hrasta,
da budu brana koja vetar zauzdava…

Posekli smo gusta stabla što ih
vetar nekad savije do zemlje,
ostala je tvrda utrina oko kuće.
Kuća odoleva već dugo,
ali se polako ruši od samoće…

Kroz dugu, dugu, neprozirnu noć se pomalja,
lik devojke na goloj steni.
Sanjam kako pored stare nova kuća biće,
da svetle u daljini prozori njeni…

Oluja je protutnjala kroz gradove i sela…

© Dejan Ivanović
Baroševac, 17.09.2017.

 

KAO DA NISAM – Slobodan Jevremović

Kao da nisam U onim davnim pogledima tvoje radosti, U šetnjama stazama bespuća naših lutanja, U rečima najlepšim iz tvoje duše, U tebi kao najdražem milom prijatelju, Kao da nisam unutar davnih sanja Ja video ljubav. Kao da nisam Na opranim pločnicima naših noći, U osmehu tvoje lepote što budi, U preglasnom domu svih onih … Настави са читањем “KAO DA NISAM – Slobodan Jevremović”

Kao da nisam
U onim davnim pogledima tvoje radosti,
U šetnjama stazama bespuća naših lutanja,
U rečima najlepšim iz tvoje duše,
U tebi kao najdražem milom prijatelju,
Kao da nisam unutar davnih sanja
Ja video ljubav.

Kao da nisam
Na opranim pločnicima naših noći,
U osmehu tvoje lepote što budi,
U preglasnom domu svih onih ljudi,
U budjenju našem i zorama našim,
I dodira ruku, andjeoskih moći,
Kao da nisam proteklim, davnim
Trenutaka najlepših i predugo pamćenim
Ja video ljubav,
A zapravo jesam…

I hvala što jesam,
I najzad što jesam …

(Bgd, 19. sept. 2017)

OVEŠTALI DANI – Nena Miljanović

Oveštala jutra, ko haljine stare ništa sem zakrpa nemaju da nude bar kad bi sitnicom mogla da probude nadu da dan novi novo ruho nosi. Još jednom uzalud otvoriću oči u jalovoj veri da svitanje sprema povratak nekoga za koga me nema, niti će me biti, sem u mojoj pesmi. Ne bih da proklinjem prolaznost … Настави са читањем “OVEŠTALI DANI – Nena Miljanović”

Oveštala jutra, ko haljine stare
ništa sem zakrpa nemaju da nude
bar kad bi sitnicom mogla da probude
nadu da dan novi novo ruho nosi.

Još jednom uzalud otvoriću oči
u jalovoj veri da svitanje sprema
povratak nekoga za koga me nema,
niti će me biti, sem u mojoj pesmi.

Ne bih da proklinjem prolaznost ljubavi,
sve što sam volela time bih porekla,
samo bih odgovor: zašto sam protekla
i zašto usahla još pevam i čekam.

I jučešnje jutro bilo je nadanje
cedili se sati dugi do besmisla,
uveče se duša pogružena stisla,
u stih o starenju i nade i mene.

Sutra, dan će opet, istovetan ovom,
budiće se oni što imaju kome.Zažmuriću jako,
mlada i voljena, sve žmureći tako
ostaću u pesmi, tamo gde bar reči nisu oveštale.

NISAM TE SE NAGLEDAO – Slobodan Jevremović

Nisam te se nagledao pa iako predivnu tebe dosta poznam još uvek nisam, još uvek ne znam, koliko je veliki tvoj zagrljaj duše, nemerljive vesele tvoje te reči, k’o ruža iz bašte što večno miriše tako sad tonove odjeka slušam i ovu tišinu slatko naruše glasni dodiri tihih pogleda, onih što traže odavno tebe, mila … Настави са читањем “NISAM TE SE NAGLEDAO – Slobodan Jevremović”

Nisam te se nagledao
pa iako predivnu tebe dosta poznam
još uvek nisam, još uvek ne znam,
koliko je veliki tvoj zagrljaj duše,
nemerljive vesele tvoje te reči,
k’o ruža iz bašte što večno miriše
tako sad tonove odjeka slušam
i ovu tišinu slatko naruše
glasni dodiri tihih pogleda,
onih što traže odavno tebe,
mila moja.

Nisam te se nagledao,
niti sam te naljubio,
nisam te se navoleo,
niti sam te naspavao,
nisam ni onda, nisam ni sada,
nisam ni sutra, i nikad neću,
a hoću ja tebe, mila moja,
i uvek nova,
to glasno šapćem
da znaš.

I posle juče, danas il’ sutra,
čekaću opet vidjenje naše
i neka jesen, i neka zima,
neka tog vremena kol’ko ga ima,
ne vidim ništa, ne čujem ništa,
samo te dovoljno gledao nisam,
a jesam,
to znam…

(Bgd, 19. sept. 2017)

ONE NOĆI OD NAŠIH DANA – Slobodan Jevremović

Sve one noći pretvorili smo u dane da dobro vidimo protekle snove one snivane naše mladosti što donose svetlo ovoj srećnoj radosti u okvirima skinute davnine sećanja kada znam da ne znam osećaje svoje iskazati nekako na dodiru duše, sa tobom najlepše, sa tobom najdivne, mila moja. I pogledaj sada, opet je ovde onaj tvoj … Настави са читањем “ONE NOĆI OD NAŠIH DANA – Slobodan Jevremović”

Sve one noći pretvorili smo u dane
da dobro vidimo protekle snove
one snivane naše mladosti
što donose svetlo ovoj srećnoj radosti
u okvirima skinute davnine sećanja
kada znam da ne znam osećaje svoje
iskazati nekako na dodiru duše,
sa tobom najlepše, sa tobom najdivne,
mila moja.

I pogledaj sada, opet je ovde
onaj tvoj dečak nemirnih želja,
čovek il’ dete, ni važno nije,
pa gledaj samo, ništa ne krije
noć ova od dana što svetli sada
da vidiš te divne dodire duše
one što loša sećanja ruše,
noći protekle, one protekle,
u onoj snivanoj, najdivnoj našoj,
ti znaš.

Koračam sada ka tebi dalekoj
i stići ću nekad meni željenoj
samo da kažem, kao odavno,
tebi jedinoj, tebi voljenoj:
– Otvori pesmu svoga srca
i pogledaj unaokolo,
kako je srećan i lep
ovaj dan.

(Bgd, 18. sept. 2017)

SVE SVOJE VEŠTO NOSIM SA SOBOM – Milovan Petrović

Sve svoje vešto nosim sa sobom radosti, sreće, čežnje i tuge, ništa mi više ovde ne treba odbijam spretno poklone druge. Sve što mi treba ja ovde imam ničeg previše i ničeg malo, taman toliko koliko mi treba spretno je u životnu vreću mi stalo. Sad sve to nosim ko poklon sneba ni lepo bez … Настави са читањем “SVE SVOJE VEŠTO NOSIM SA SOBOM – Milovan Petrović”

Sve svoje vešto nosim sa sobom
radosti, sreće, čežnje i tuge,
ništa mi više ovde ne treba
odbijam spretno poklone druge.

Sve što mi treba ja ovde imam
ničeg previše i ničeg malo,
taman toliko koliko mi treba
spretno je u životnu vreću mi stalo.

Sad sve to nosim ko poklon sneba
ni lepo bez ružnog baš lepo nije,
Sunce se svetlo, veoma često
za oblak crni vešto sakrije.

Sve svoje vešto nosim sa sobom
nikad mi teško zaista nije,
pomalo lepog pomalo ružnog
sve se u životnu krivulju svije.

Milovan Petrović

NISAM TI BIO – Milovan Petrović

Nisam ti bio ni drug ni brat i nisam znao da kuca sat da vreme ima početak i kraj proleće samo jedan maj. Nisam ni slutio da sve će proći i jesen života brzo doći mnogo ti toga ne rekoh draga a mladost ode negde bez traga. Sada je jesen i lišće vene iza nas … Настави са читањем “NISAM TI BIO – Milovan Petrović”

Nisam ti bio ni drug ni brat
i nisam znao da kuca sat
da vreme ima početak i kraj
proleće samo jedan maj.

Nisam ni slutio da sve će proći
i jesen života brzo doći
mnogo ti toga ne rekoh draga
a mladost ode negde bez traga.

Sada je jesen i lišće vene
iza nas ostaše mladosti sene
poneki pogled i osmeh lak
i sat što kuca tika tak.

Milovan Petrović

CRNI OBLACI NA VEDROM NEBU – Slobodan Jevremović

Odakle odjednom vedroga neba nema već crni oblaci doneli tamu pa ovog proleća jeseni naše vraćaju boli i tugu, dušu ostave samu tako da opet odbolovane patnje tuži u gašenim svetlima sunca što ostaše jedina radost svesvakog života nama, mila moja. Vetrove tražim i žurno hitam neznano brzo neznanim putem, oblaci crni donose kišu, da … Настави са читањем “CRNI OBLACI NA VEDROM NEBU – Slobodan Jevremović”

Odakle odjednom vedroga neba nema
već crni oblaci doneli tamu
pa ovog proleća jeseni naše
vraćaju boli i tugu, dušu ostave samu
tako da opet odbolovane patnje
tuži u gašenim svetlima sunca što ostaše
jedina radost svesvakog života nama,
mila moja.

Vetrove tražim i žurno hitam
neznano brzo neznanim putem,
oblaci crni donose kišu,
da plave lepote divne ti duše,
pa moram vetar jer sunca trebam
da proleće opet jeseni ove
greje dodire naše, što ne dam
nikome nikad nama da uzme
ni vrati te nazad u naručje tame.

I onda neću oblake crne
na vedrom nebu se kriju lepote
i radost želim, ja srcem celim,
onu sreću i one divote,
moj kod nje živote…

(Bgd, 14. sept. 2017)