Дан: 27. септембар 2017.

Зоран Јовановић – НАДА

На коњу са хватаљкама…  Љ. Обрадовић

Е сад, како написати приказ књиге поезије НАДА, кад Зоран неће да плати тих 50 евра?

Прво, писати забадава, за славу. Како је песник славан и писац приказа то може постати.

Друго, како пишеш џабе, можеш писати шта хоћеш. Песник нема право да се љути. Није те платио да га дижеш у висине и о њему смишљаш оде. То је бре, критика, права, ненаручена.

Зато ћу ја ићи изокола, па ћу на почетку, мало о Софронију Певцу. Наиме, под тим псеудонимом илити уметничким именом је Зоран објавио прву песму на сајту ПоезијаСЦГ давне 2006 године, прецизније 17 јануара. Та прва песма била је песма на КРИЛИМА МАШТЕ. Пошто је прва прочитаћу Вам је, јер све што се догоди први пут, мора да је и добро, мада многе кажу да боли, а други да се први кучићи у воду бацају…

НА КРИЛИМА МАШТЕ

На крилима маште
летећу ка теби,
да ти љубим усне
и милујем груди,
у заносу страсти.

Шаптаћу ти тихо,
ти си моје сунце,
ти си моје мило
и сањиву главу,
спустити у крило.

© Софроније Певац 2005

Иако баш и нисам сигуран да иза Софронија Певца стоји Зоран Јовановић, на основу саме песме, а познајући Зорана данас, смео бих да се кладим да је то баш он. Ако изгубим, то је само несрећни стицај околности, због мале квоте.

А онда се у јавности појавио Зоран Христов и на сајту ПоезијаСЦГ објавио 7. фебруара 2016. године песму НЕ ПИТАЈ МЕ. И наставио да пише под тим псеудонимом све до песме ЧАЈ коју је написао 1. августа 2017. године. И сад се Зоран Јовановић ту нешто буни што његову песму НЕ ДИРАЈ МИ… (ћирилицу), подписују неки други.

Прво, краде се нешто што је добро. Друго, сам је унео забуну са тим силним псеудонимима. И треће, ради истине, песму НЕ ДИРАЈ МИ … (ћирилицу) Зоран је објавио на сајту ПоезијаСЦГ још 30. децембра 2009. године, што је знатно пре од 5. фебруара 2016. године, када је неко други исту песму осликао и објавио. Или је по среди нека велика забуна са тим именом аутора стихова???

Ја сам Зорана Јовановића први пут срео 28.10.2007. године у Београду, на сплаву *ОЛИМПИК*, када су се догодили Први сусрети песника *ПОЕЗИЈАСЦГ*. У срдачној атмосвери песници, који су се до тада знали само виртуелно, на интернету, закорачили су у стваран живот и провели незаборавне тренутке од 8.00 до 17.00 часова у дружењу, читању поезије и ћаскању, а било је и ића и пића. И од тад се дружимо много и често, било у Лесковцу (уз чувени роштиљ) било у Крушевцу уз неке копије тог чувеног лесковачког, или у Етно кући Слободана Стојановића у Жабару уз пасуљ, па све до Трстеника, видећемо уз шта… А једно је сигурно, уз Зоранову поезију свакако.

Заиста је Зоран Јовановић свестран, пише и афоризме, и каже да му то то добро иде, чак и боље од поезије… А пише (и прича) и бајке. Једну сам ја прочитао, а колико ли је тек испричао лепим госпођицама и госпођама…

И шта да Вам још ја говорим? О квалитету Зоранове поезије у књизи НАДА? О темама о којима пише? О метафорама које користи? Не, нема потребе.

Лепо рече Проф. Др Миливој Вулић из Љубљане у коментару на једну Зоранову песму: *Уф, Илић Војислав. Довољно за критику. Све јасно кристално, не увруће ми мождане вијуге разумем ли, или не. Знам шта каже, знам за чим тугује. (13.10.2016. године).

Ево, да поновим и ја оно моје чувено, што су уклапа и у Зоранов филинг, шта има да се пише о песмама и о томе шта је песник хтео да каже, поезија сама о себи најбоље говори. А уз то Зоран није ни платио да га ја у овом приказу хвалим. Нека га хвали његова поезија.

Ако ми верујете на реч, исхвалиће га довољно, да му ни сад, а  ни убудуће не требају никакви критичари. Довољно је да Ви песме прочитате, или да их чујете у казивању Наде Новаковић и Зоран је на коњу, са хватаљкама, за лет у славног песника!

Љубодраг Обрадовић