Дан: 15. септембар 2017.

Sve svoje vešto nosim sa sobom
radosti, sreće, čežnje i tuge,
ništa mi više ovde ne treba
odbijam spretno poklone druge.

Sve što mi treba ja ovde imam
ničeg previše i ničeg malo,
taman toliko koliko mi treba
spretno je u životnu vreću mi stalo.

Sad sve to nosim ko poklon sneba
ni lepo bez ružnog baš lepo nije,
Sunce se svetlo, veoma često
za oblak crni vešto sakrije.

Sve svoje vešto nosim sa sobom
nikad mi teško zaista nije,
pomalo lepog pomalo ružnog
sve se u životnu krivulju svije.

Milovan Petrović

Nisam ti bio ni drug ni brat
i nisam znao da kuca sat
da vreme ima početak i kraj
proleće samo jedan maj.

Nisam ni slutio da sve će proći
i jesen života brzo doći
mnogo ti toga ne rekoh draga
a mladost ode negde bez traga.

Sada je jesen i lišće vene
iza nas ostaše mladosti sene
poneki pogled i osmeh lak
i sat što kuca tika tak.

Milovan Petrović