Srećna slava svima koji slave Svetog Luku.
Kišni oblaci prekriše nebo
dani k’o da se vuku,
hladan se vetar u kosti zavlači,
u jesen za Svetog Luku.
Stari se otac u crkvu sprema,
slavski se kolač seče,
majka mu sprema žito i vino,
ni sveću zaboravit neće.
Slavska tišina prisutna svugde,
crkva se brzo puni,
njeni zidovi stari i trošni,
lagano malter se kruni.
Ikone svetaca svuda po zidu,
slavski se miris širi,
tamnjan i sveće, vino i žito,
mirom počinje da miri’.
Svak slavski kolač, na sto pred oltar,
pobožno, tiho meće,
zvono se čuje,otac se krsti,
lagano molitva kreće.
Posle molitve kolač se lomi,
proba se med iz saća,
ponovo krsti, kolač uzima,
pa brzo kući vraća.
Gosti su odavno u kuću stigli,
veselo s ocem se zdrave,
nekih dugo nije bilo,
dođu od slave do slave.
Majka je na sto sve već iznela,
sestra kolače stavi,
sveća se pali žito uzima,
sad može da se slavi.
Dok kišne kapi niz prozor liju,
dani ko da se vuku,
otac pobožno ikonu gleda,
tako je za Svetog Luku.
Milovan Petrović (iz zbirke pesama “Sve pesme srca mog”) (C)
