Дан: 19. септембар 2017.

KAO DA NISAM – Slobodan Jevremović

Kao da nisam U onim davnim pogledima tvoje radosti, U šetnjama stazama bespuća naših lutanja, U rečima najlepšim iz tvoje duše, U tebi kao najdražem milom prijatelju, Kao da nisam unutar davnih sanja Ja video ljubav. Kao da nisam Na opranim pločnicima naših noći, U osmehu tvoje lepote što budi, U preglasnom domu svih onih … Настави са читањем “KAO DA NISAM – Slobodan Jevremović”

Kao da nisam
U onim davnim pogledima tvoje radosti,
U šetnjama stazama bespuća naših lutanja,
U rečima najlepšim iz tvoje duše,
U tebi kao najdražem milom prijatelju,
Kao da nisam unutar davnih sanja
Ja video ljubav.

Kao da nisam
Na opranim pločnicima naših noći,
U osmehu tvoje lepote što budi,
U preglasnom domu svih onih ljudi,
U budjenju našem i zorama našim,
I dodira ruku, andjeoskih moći,
Kao da nisam proteklim, davnim
Trenutaka najlepših i predugo pamćenim
Ja video ljubav,
A zapravo jesam…

I hvala što jesam,
I najzad što jesam …

(Bgd, 19. sept. 2017)

OVEŠTALI DANI – Nena Miljanović

Oveštala jutra, ko haljine stare ništa sem zakrpa nemaju da nude bar kad bi sitnicom mogla da probude nadu da dan novi novo ruho nosi. Još jednom uzalud otvoriću oči u jalovoj veri da svitanje sprema povratak nekoga za koga me nema, niti će me biti, sem u mojoj pesmi. Ne bih da proklinjem prolaznost … Настави са читањем “OVEŠTALI DANI – Nena Miljanović”

Oveštala jutra, ko haljine stare
ništa sem zakrpa nemaju da nude
bar kad bi sitnicom mogla da probude
nadu da dan novi novo ruho nosi.

Još jednom uzalud otvoriću oči
u jalovoj veri da svitanje sprema
povratak nekoga za koga me nema,
niti će me biti, sem u mojoj pesmi.

Ne bih da proklinjem prolaznost ljubavi,
sve što sam volela time bih porekla,
samo bih odgovor: zašto sam protekla
i zašto usahla još pevam i čekam.

I jučešnje jutro bilo je nadanje
cedili se sati dugi do besmisla,
uveče se duša pogružena stisla,
u stih o starenju i nade i mene.

Sutra, dan će opet, istovetan ovom,
budiće se oni što imaju kome.Zažmuriću jako,
mlada i voljena, sve žmureći tako
ostaću u pesmi, tamo gde bar reči nisu oveštale.

NISAM TE SE NAGLEDAO – Slobodan Jevremović

Nisam te se nagledao pa iako predivnu tebe dosta poznam još uvek nisam, još uvek ne znam, koliko je veliki tvoj zagrljaj duše, nemerljive vesele tvoje te reči, k’o ruža iz bašte što večno miriše tako sad tonove odjeka slušam i ovu tišinu slatko naruše glasni dodiri tihih pogleda, onih što traže odavno tebe, mila … Настави са читањем “NISAM TE SE NAGLEDAO – Slobodan Jevremović”

Nisam te se nagledao
pa iako predivnu tebe dosta poznam
još uvek nisam, još uvek ne znam,
koliko je veliki tvoj zagrljaj duše,
nemerljive vesele tvoje te reči,
k’o ruža iz bašte što večno miriše
tako sad tonove odjeka slušam
i ovu tišinu slatko naruše
glasni dodiri tihih pogleda,
onih što traže odavno tebe,
mila moja.

Nisam te se nagledao,
niti sam te naljubio,
nisam te se navoleo,
niti sam te naspavao,
nisam ni onda, nisam ni sada,
nisam ni sutra, i nikad neću,
a hoću ja tebe, mila moja,
i uvek nova,
to glasno šapćem
da znaš.

I posle juče, danas il’ sutra,
čekaću opet vidjenje naše
i neka jesen, i neka zima,
neka tog vremena kol’ko ga ima,
ne vidim ništa, ne čujem ništa,
samo te dovoljno gledao nisam,
a jesam,
to znam…

(Bgd, 19. sept. 2017)