Дан: 21. септембар 2017.

TVOJA POMOĆ – Slobodan Jevremović

Nisam te našao u prostoru našem Da rane mi vidaš i utehu pružiš, Težine skineš i nežno me držiš, Veoma trebam lepu reč tvoju, Vodu da utopim svu tugu svoju, A nemam koga do tebe samu, Ljubavi moja, razbij mi tamu, Zato sam hodao, našao nisam, Niti u snima, niti na javi, A znam da … Настави са читањем “TVOJA POMOĆ – Slobodan Jevremović”

Nisam te našao u prostoru našem
Da rane mi vidaš i utehu pružiš,
Težine skineš i nežno me držiš,
Veoma trebam lepu reč tvoju,
Vodu da utopim svu tugu svoju,
A nemam koga do tebe samu,
Ljubavi moja, razbij mi tamu,
Zato sam hodao, našao nisam,
Niti u snima, niti na javi,
A znam da tu si za mene uvek
Jedini pravi najhitan lek,
Onaj što trebam baš sad od tebe,
K’o svetlo u noći, k’o blago za navek.

Možda tebe ja video nisam
Umornog pogleda, muti se stvarnost,
Al’ dalje idem, tu si ti negde,
Fatamorgane su samo pustinjske stvari,
I nema ničeg što želju mi kvari,
Uporno tražim milosnu blagost
Pa moram te naći, trebaš pomoći,
Ranjenoj duši tvoga voljenog,
Mila moja.

Neka me boli, neka je meni,
Neka je java, il’ snovi sneni,
I dalje idem prema tebi…

(Bgd, 21. Sept. 2017)

PRELAZAK VEĆNOSTI – Filip “Aiwass” Milinković

Preko mosta od čistoga belog zlata, Ispred svetla što zaslepi oći svakog lovca, Moj omiljeni anđeo sa krilima plavim, Sada mi na uvo šapuće nebesku pesmu. Dok sam gledao svoj odraz u jezeru, Kristalno čiste smaragdno plave vode, Čiste, a u isto vreme zatrovane pri dnu, Tražio sam put da do ovoga mosta dođem. Mislim … Настави са читањем “PRELAZAK VEĆNOSTI – Filip “Aiwass” Milinković”

Preko mosta od čistoga belog zlata,
Ispred svetla što zaslepi oći svakog lovca,
Moj omiljeni anđeo sa krilima plavim,
Sada mi na uvo šapuće nebesku pesmu.

Dok sam gledao svoj odraz u jezeru,
Kristalno čiste smaragdno plave vode,
Čiste, a u isto vreme zatrovane pri dnu,
Tražio sam put da do ovoga mosta dođem.

Mislim da vidim kip dvoglavog lava,
Reži na mene sa stuba na početku mosta,
Reži a u isto vreme zamnom cvili,
Zver su me zvali, a sad sam istu ukrotio.

Kada sam seo, kao kralj što je tron zauzeo,
Misleći da samo sluge sveže voće služiće mi,
A rujna, slatka pića sa uživanjem piću,
Zatvorio sam oći a ispred mene anđeo i noć…

MORE – Dejan Ivanović

MORE Putujemo kroz večernji blagi sumrak, odjednom, ostavismo žednu zemlju, vapijahu svi za vodom. Spuštamo se, s’ tri planine što su more obgrlile, Odlazimo, pučina ko paučina, razliva se pred očima… Putujemo, bezimo od stega, ljudi; More na nas željno čeka, uvek spremno da uzbudi, Uzavreli šum talasa iz daljine da nas budi. Obećala si … Настави са читањем “MORE – Dejan Ivanović”

MORE

Putujemo kroz večernji blagi sumrak, odjednom,
ostavismo žednu zemlju, vapijahu svi za vodom.
Spuštamo se, s’ tri planine što su more obgrlile,
Odlazimo, pučina ko paučina, razliva se pred očima…
Putujemo, bezimo od stega, ljudi;
More na nas željno čeka, uvek spremno da uzbudi,
Uzavreli šum talasa iz daljine da nas budi.

Obećala si verno, da ćeš uvek pisati i pišeš:
sve se zaboravi u susretu sa morem,

dok se na nežnim talasima njišeš,

lagano se budiš, radiš, živiš, dišeš …
Dodajem samo, i planina čini,
da opijeni sanjamo u tišini…