Месец: август 2017.

БАЛЕРИНА – Љубодраг Обрадовић

  БАЛЕРИНА Експлозија си бола и боја На платну одсјај среће Никад нећеш бити моја а живот ми покрећеш Позорница твој је свемир Блаженства маштом језде Док у снове уносиш немир И у срцу палиш све звезде Лете идеје сликама у низу Свест обманама палаца Тако си далеко а тако близу Само сан те у … Настави са читањем “БАЛЕРИНА – Љубодраг Обрадовић”

 

БАЛЕРИНА

Експлозија си бола и боја
На платну одсјај среће
Никад нећеш бити моја
а живот ми покрећеш

Позорница твој је свемир
Блаженства маштом језде
Док у снове уносиш немир
И у срцу палиш све звезде

Лете идеје сликама у низу
Свест обманама палаца
Тако си далеко а тако близу
Само сан те у јаву не добаца

Многе очи тајно прате
Игру којом смисао сејеш
И срећан је свако ко зна те
Спокојну док се смејеш

Ти осмех и снове крадеш
Док летиш ивицом дуге
Покрет ти је за насладе
За сањаре и бреме туге

Кад сликар дилеме има
Слику преслика новом
Песник ни канонадом рима
Немир не замени спокојом

А ти немој снове да кријеш
Играј своју игру до краја
На груди кога привијеш
Ето и њему експлозије сјаја

© Љубодраг Обрадовић

 

Настави са читањем “БАЛЕРИНА – Љубодраг Обрадовић”

ПРОЛАЗЕ – Драгојло Јовић

ПРОЛАЗЕ Пролазе године немо и тихо, Суморне мисли боје их у сиво, Клизимо лагано к ушћу неке реке, А до јуче сневасмо, снове друге неке. Седимо у парку младости дана, Погледима само разменимо жеље, На лицу нам боре, очи би да лажу, Па није нам ништа, хтеле би да кажу. И док лишће жуто на … Настави са читањем “ПРОЛАЗЕ – Драгојло Јовић”

ПРОЛАЗЕ

Пролазе године немо и тихо,
Суморне мисли боје их у сиво,
Клизимо лагано к ушћу неке реке,
А до јуче сневасмо, снове друге неке.

Седимо у парку младости дана,
Погледима само разменимо жеље,
На лицу нам боре, очи би да лажу,
Па није нам ништа, хтеле би да кажу.

И док лишће жуто на косу ти пада,
А Месеца зраци осветле ти лице,
Старачка ми рука твоју руку тражи,
Твога ока поглед сад ми је најдражи.

Не причамо ништа, свако у свом свету,
Ти на морском жалу успомене тражиш,
По прошлости летиш ко пчела ка цвету,
Све је на тренутак у тридесетом лету.

А ја гледам твоје оседеле косе,
Пред очима скакућу твоје ноге босе,
Кад си ми ко Срна у наручје пала,
Волела ме тихо и све си ми дала.

И док Месец шара по лицима нашим,
Слушам како дишеш на рамену моме,
Тад свевишњег молим у ноћ сјајну касну,
Да звезде нам живота скоро не угасну.

© Драгојло Јовић

 

ANONIMNA – Nena Miljanović

  S lakim podsmehom Što to malo raštrkanog rastinja zovem šumom I to malo mojih stihova poezijom Govorio si mi o uzbudljivoj raskoši Amazonije I recitovao pesnikinje poznatije od mene Poznate po sablažnjivosti stiha Ah kako sam bila žalosna zbog moga malog drveća Tako prostog i dobrog prema meni Kad štedre senke prospe Po ispisanim … Настави са читањем “ANONIMNA – Nena Miljanović”

 
S lakim podsmehom
Što to malo raštrkanog rastinja zovem šumom
I to malo mojih stihova poezijom
Govorio si mi o uzbudljivoj raskoši Amazonije
I recitovao pesnikinje poznatije od mene
Poznate po sablažnjivosti stiha
Ah kako sam bila žalosna zbog moga malog drveća
Tako prostog i dobrog prema meni
Kad štedre senke prospe
Po ispisanim listovima u mojim prsima
I kroz gusto granje moje poetske uzdržanosti
Povremeno se probije ushićeno sunce
I bljesne ponekom sjajnom rečju
U mojim skromnim stihovima
O tebi i poznoj ljubavi
 
Rastužena
Nisam te više pozivala na moja duhovna hodoljublja
Među crveno vresje i zlatno jesenje lišće
U tom smešnom malom šumarku duše
Postiđena
Nisam ti više govorila moje stihove o tebi
Iz straha da te jednostavnošću ne uvrede
Te moje neupadljive pesme
Anonimne kao i ja sa tobom
Daleko od zamršenih šikara tvoje tajne strasti
Prema izvikanim poetesama i vrućim rečima
U kojima se zagubila ljubav
I gde si me izgubio
 

HODNIK NAŠIH SUDBINA – Slobodan Jevremović

Veoma bih voleo da opet se vratim u onaj hodnik još uvek kod tebe pa kao tada u davno vreme pre tvoga “ne” ja drugo pokušam, da te ne čujem već daleko odvedem, da prestignem boli, da sudbinu sprečim, tad sutrašnjost sklonim, tebe izlečim od budućih dana preteških slika, nesrećnih stvari nestvarnog lika, mila moja. … Настави са читањем “HODNIK NAŠIH SUDBINA – Slobodan Jevremović”

Veoma bih voleo da opet se vratim
u onaj hodnik još uvek kod tebe
pa kao tada u davno vreme
pre tvoga “ne” ja drugo pokušam,
da te ne čujem već daleko odvedem,
da prestignem boli, da sudbinu sprečim,
tad sutrašnjost sklonim, tebe izlečim
od budućih dana preteških slika,
nesrećnih stvari nestvarnog lika,
mila moja.

U hodniku tvome sudbina naših
i dalje živiš daleko od mene,
a ja se često tog hola setim,
da sutra mogu, ja bih da sletim
tamo na oltar sudbine naše,
sada bar uklonim sumnje što plaše
za ljubav danas, za naše sutra,
mila moja.

(Bgd, 30.avg.2017)

SKICE ŽIVOTA – Slobodan Jevremović

U tebi su sve slike moje mladosti, najlepša čežnjo života moga, a oči tvoje, biseri plave radosti pogledom prenose sve dodire duše, i vidim onda skice života tvoga, sve boli, nade, lutanja, traženja, susrete tvoje, sve moje i naše, na neznanim mestima poznatih želja, naš hol života i ulice snene, pod svetlošću sunca, kristalima snega, … Настави са читањем “SKICE ŽIVOTA – Slobodan Jevremović”

U tebi su sve slike moje mladosti,
najlepša čežnjo života moga,
a oči tvoje, biseri plave radosti
pogledom prenose sve dodire duše,
i vidim onda skice života tvoga,
sve boli, nade, lutanja, traženja,
susrete tvoje, sve moje i naše,
na neznanim mestima poznatih želja,
naš hol života i ulice snene,
pod svetlošću sunca, kristalima snega,
po vetru što miluje i grli te jako,
sećaš se mila, hodali smo onda polako
i išli neznanim putem do znanoga danas.

U tebi su sve slike moje mladosti
i zato te gledam na bliskoj daljini,
ja ponovo hoću sve naše radosti
od onda, od posle, i juče i danas,
te slike u tebi da ponovo gledam
i dušu ti ljubim, polako, nežno,
i ćutim toplinu uzdaha, sneno,
onih predivnih poznatih noći,
mila moja.

(Bgd, 28. avg.2017)

A JA ONDA -2 – Slobodan Jevremović

A ja onda, stazama našim odavnim šetam i mislim o tebi voljena moja, vetar k’o dodire tebe osećam, mirišem naše obale reke, puno te čekam, daljine skidam, prepravljam snove u najjaču stvarnost pa onda te šetam i zajedno sa mnom mi skidamo mesec, mi živimo reke, mirisne doline su ponovo naše, i ne snivam više, … Настави са читањем “A JA ONDA -2 – Slobodan Jevremović”

A ja onda,
stazama našim odavnim šetam
i mislim o tebi voljena moja,
vetar k’o dodire tebe osećam,
mirišem naše obale reke,
puno te čekam, daljine skidam,
prepravljam snove u najjaču stvarnost
pa onda te šetam i zajedno sa mnom
mi skidamo mesec, mi živimo reke,
mirisne doline su ponovo naše,
i ne snivam više, ovde si stalno,
daleka nisi, stvarna odavno,
a ja onda, za tebe mila,
ljubavi moja,
čarobnice moja,
a ja onda,
to znam…

(Bgd, 27. avg.2017)

SA MNOM JE ONA – Slobodan Jevremović

Sa mnom je ona, u duši mi spava, i budna sanja mirise cvetne, najmila moja uz časove sretne voli me uvek, voli me jako, i sve mi šapće i priča polako svu našu prošlost, sve snove naše, lepote iskrene i dodire duše ona to jedina, ona zna samo… Sa mnom je ona, bliska daleka, i … Настави са читањем “SA MNOM JE ONA – Slobodan Jevremović”

Sa mnom je ona, u duši mi spava,
i budna sanja mirise cvetne,
najmila moja uz časove sretne
voli me uvek, voli me jako,
i sve mi šapće i priča polako
svu našu prošlost, sve snove naše,
lepote iskrene i dodire duše
ona to jedina, ona zna samo…

Sa mnom je ona, bliska daleka,
i neka bude uvek uz mene
ljubav mi najveća i radost velika
i odmor umora večitih snova,
sa mnom je ona, mila moja.

(Bgd, 27.avg.2017)

PONOVO HOĆU – Slobodan Jevremović

Ponovo hoću sa njom da delim svod zvezdanog neba i jutarnje rose, da snove snivamo jedino naše, da samo nju volim i srcem celim prenosim iskrene dodire duše, nju hoću da gledam kad spava i sanja na ramenu mome najdraže snove i istinu samo da osećam tamo bez teških reči, bez pritiska sveta, samoćom samo … Настави са читањем “PONOVO HOĆU – Slobodan Jevremović”

Ponovo hoću sa njom da delim
svod zvezdanog neba i jutarnje rose,
da snove snivamo jedino naše,
da samo nju volim i srcem celim
prenosim iskrene dodire duše,
nju hoću da gledam kad spava i sanja
na ramenu mome najdraže snove
i istinu samo da osećam tamo
bez teških reči, bez pritiska sveta,
samoćom samo lepote da znamo,
ponovo hoću sa njom ja tamo.

Dani pred nama doneće opet
i nju i voljene šapate sreće,
donesi me onda, pohitaj me tamo,
blizinu nam pruži i one lepote,
tu najlepšu sonatu melodije duše,
moj kod nje živote…

(Bgd, 26.avg.2017)

HVALA TI – Slobodan Jevremović

Hvala za ljubav tvoju i čarobne reči sreće, za dodire tvoje lepote, sve titraje što proći neće. Na javi te snivam stalno, dragost što poznam odavno, i najlepše treptaje duša, pa moram ponovit sada daljine prepreke nisu da opet nas tamo donesu u naručja svoda zvezda tamo gde sreća nas gleda, mila ljubavi moja. (Bgd, … Настави са читањем “HVALA TI – Slobodan Jevremović”

Hvala za ljubav tvoju
i čarobne reči sreće,
za dodire tvoje lepote,
sve titraje što proći neće.

Na javi te snivam stalno,
dragost što poznam odavno,
i najlepše treptaje duša,
pa moram ponovit sada
daljine prepreke nisu
da opet nas tamo donesu
u naručja svoda zvezda
tamo gde sreća nas gleda,
mila ljubavi moja.

(Bgd, 24.avg.2017)

NOVI PUTEVI – Slobodan Jevremović

Novi su putevi starih nam staza mi idemo opet a duše nam iste, nova je ljubav ljubavi stare, daleki snovi bliski su sada i mi smo isti iz bliske daljine, ovde te gledam iz mile blizine, kraj mene spavaš, lepotu sanjaš, te dodire duše na ramenu mome, pa misliti neću, ni slutiti neću, da ovde … Настави са читањем “NOVI PUTEVI – Slobodan Jevremović”

Novi su putevi starih nam staza
mi idemo opet a duše nam iste,
nova je ljubav ljubavi stare,
daleki snovi bliski su sada
i mi smo isti iz bliske daljine,
ovde te gledam iz mile blizine,
kraj mene spavaš, lepotu sanjaš,
te dodire duše na ramenu mome,
pa misliti neću, ni slutiti neću,
da ovde te vidim, da ovde jesi,
da stvarno mila sad ovde jesi,
a nisi.

(Bgd, 24.avg.2017)