Добродошли!
Zov juga Htela bih još jednom da vidim sobu moje mladosti procvetale lipe i polja široka Taj dukat moje dedovine Sećam se prve cigarete iza kamenog bunara i sunca crvenog kao božur Zaplačem kao dete Čujem zov toplih vetrova i nemirni let lastavica Češljam vreme i zalud budim zaspale slavuje Lepa Simic
Zov juga
Htela bih još jednom
da vidim
sobu moje mladosti
procvetale lipe
i polja široka
Taj dukat
moje dedovine
Sećam se prve cigarete
iza kamenog bunara
i sunca crvenog kao božur
Zaplačem kao dete
Čujem
zov toplih vetrova
i nemirni let lastavica
Češljam vreme
i zalud budim
zaspale slavuje
Lepa Simic
Аурором Бореалис застрто небо изнад Мурманска У исто вријеме пун мјесец над зидинама старог Котора Сања Екатерина Ибраимовна, огромне црне подморнице… Што сврдлају по Баренсовом Мору Како лагано израњају баш у Котору Сања Зарђале џинове из Мурманских лука И као да их гледа Како се заодијевају у нова руха Па препорођени у моћне ледоломце крче … Настави са читањем “Екатерина Ибраимовна”
Аурором Бореалис застрто небо изнад Мурманска
У исто вријеме пун мјесец над зидинама старог Котора
Сања
Екатерина Ибраимовна, огромне црне подморнице…
Што сврдлају по Баренсовом Мору
Како лагано израњају баш у Котору
Сања
Зарђале џинове из Мурманских лука
И као да их гледа
Како се заодијевају у нова руха
Па препорођени у моћне ледоломце крче санте Арктичког леда
Сања
Екатерина мазно,
Како топли спарни ваздух которских уличица
Однекуд, у априлу отапа сиво-слани слеђени Мурманск
Сања
Да наоружана великим ратним бродом, у августу… поћи ће доље,
И безобзирно га насукати на Которско шкоље…
Сања
Како на Добротским плажама жуђено упија сунце
И старим градом увече у лаганој хаљиници корача…
Сања
Ибраимовна, сања и у сну зебе, у тајанственом загрљају…
чудесно радосну…
Сања себе.
МИРИС ЈАБУКА Мирис јабука, сања рајска стопала, смех што гања јастреба, огладнеле усне, и најезду руку што вапе да воле…. Мирис јабука, брзином и снагом светлости, опија, јер се цела васиона сродила са њиме – у пољубац два анђела, као спој два топла длана на северном полу, две бескрајне жеље са кореном без краја… Душу … Настави са читањем “МИРИС ЈАБУКА -Миладиновић Сандра”
МИРИС ЈАБУКА
Мирис јабука,
сања рајска стопала,
смех што гања јастреба,
огладнеле усне,
и најезду руку што вапе
да воле….
Мирис јабука,
брзином и снагом светлости,
опија,
јер се цела васиона
сродила са њиме –
у пољубац два анђела,
као спој два топла длана
на северном полу,
две бескрајне жеље
са кореном без краја…
Душу без дна,
што прима и даје
и траје,
као љубав мајке….
Изникао је као детелина
са четири листа
и трепери на лицу хоризонта
као уздах и издах….
Како мирише, дивота!
(с) Миладиновић Сандра
U tvojoj kosi vetar na usnama sneg, iz tvojih grudi ptica sleće na dlanove, samo zrno bilo je dovoljno, blanko potpis karminom na vratu dominira, odneo vrag šalu Bogu na istinu, dovedi se ovih dana sebi, poželeh da potražim sneg i ptice, na mojoj strani još uvek isti znak, začuh voleti, zabeležih izdajice … A … Настави са читањем “Savest – Aleksandar Kavaja”
U tvojoj kosi vetar na usnama sneg,
iz tvojih grudi ptica sleće na dlanove,
samo zrno bilo je dovoljno,
blanko potpis karminom na vratu dominira,
odneo vrag šalu Bogu na istinu,
dovedi se ovih dana sebi,
poželeh da potražim sneg i ptice,
na mojoj strani još uvek isti znak,
začuh voleti, zabeležih izdajice …
A tlak mi pada na parče kaštradine,
dok gubim zrak,
malo pelina i sardela uz komad iz ulja,
donesi pamirdore i kake,
noćas na ovom kušinu raširi loknice,
bolja je i ova kiša što vrnaše,
samo jedna ožica, pirun i krtola na stolu,
stanite fantje, prozborimo koju,
sve Vas srećem na festivalu piva,
obojeni ovakvi i onakvi pijani,
samo smo tada na istoj strani …
Od ljudi beše i još me teše,
nisam kriv al tako se desilo,
neko mora da čučne da bi ostavio potpis,
neko sa ponosom,
premali izbor i greška se potkrala,
ne saginji se pre nego sve ovo budeš čitala,
ma znam, znam da si znala,
nisi ti , ja sam pala.
A ako ti uperim pitanje u oči,
šta ako ti onaj leptirić poskoči,
šta ako ti to pročitam u pokretu,
imam li prava samo da ćutim,
imam li prava
da jos jednom odglumim brava ?
I ako mi brokve kroz dlanove probiju,
i ako vidiš plavo,
samo sam imao sliku bez definicije,
odavde do tamo to je samo daljina,
ponos i laž sve dok je istina …
Da opet stanem pod ono drvo kod Faletića,
pa krišom kod Želje pojedem ćevapa,
da prodam sav bakar što je preostao,
kamionima prevozim danima ceo Tas,
kao da je to nekome važno,
dok nema nas ….
Ekremizacija nacije i prazne karte u najavi,
živimo skupa al više niko ne balavi,
starimo samo i stalno se nečega sećamo,
obećavamo promene a slavimo spomene,
ošamari me da barem obrazi pocrvene,
u ovo vreme potpisujem kasno je,
u ovo vreme potpisujem dockan je,
u ovo vreme kada razumes samo …. it’s to late ….
eh gde si bio Gospode …..
Neću ti posvetiti ovu malu pesmu kćeri moja Posvetiću ti zapečaćenu Knjigu o Ljubavi Sa petsto poema o Poslednjem Ostavljam ti je Kao ključ kojim ćeš osloboditi sebe samu Jednom Kad budeš imala godina koliko ja sada I ja ne budem više tu Ni moje oči U kojima sebe vidiš mladu i kad osediš … Настави са читањем “RASPEČAĆENA PESMA ( mojoj Sandri)”
Usamljena noćas pred ikonom klečiš i Bogu se moliš za oproštaj greha ne za svoje grehe, jer grešila nisi već za oprost greha voljenog čoveka. “Oprosti mu Bože sve grehe njegove on ne greši drugim, a grešiti može sve grehe njegove što meni počini ja mu sad opraštam, molim ti se Bože. Sve … Настави са читањем “USAMNJENA NOĆAS – Milovan Petrović”
Usamljena noćas pred ikonom klečiš
i Bogu se moliš za oproštaj greha
ne za svoje grehe, jer grešila nisi
već za oprost greha voljenog čoveka.
“Oprosti mu Bože sve grehe njegove
on ne greši drugim, a grešiti može
sve grehe njegove što meni počini
ja mu sad opraštam, molim ti se Bože.
Sve preduge noći, moja ne spavanja
prolivene suze i duga čekanja
moje tužne zore, duga ne davanja
i njegove noći sa drugom spavanja.
Opraštam mu Bože sad sve noći ove
izgubljene dane i srušene snove
opraštam mu Bože, a tako me boli
jer oprašta samo, žena koja voli.
Opraštam mu Bože, možda će da shvati
oprosti mu i ti, pa nek mi se vrati.”
Milovan Petrović
–
. Dotakne li šum uho tvoje.. Privid u snu oživi…. Vapaj teškog jecaja… Zaživi li glas njedara.. . Upitaš li se što je istina ? . Vidiš li u mrazu suze bodeža, U rijeci talog nesporazuma, Na čovjeku strah sutrašnjice… Krov bez okućnice… . Pomislis li ikada’ gdje sam tu JA ? . Ne, neplaču sve kiše… Slabe … Настави са читањем “OSUŠENA DUNJA ~ milka vukić vujnović”
.
Dotakne li šum uho tvoje..
Privid u snu oživi….
Vapaj teškog jecaja…
Zaživi li glas njedara..
.
Upitaš li se što je istina ?
.
Vidiš li u mrazu suze bodeža,
U rijeci talog nesporazuma,
Na čovjeku strah sutrašnjice…
Krov bez okućnice…
.
Pomislis li ikada’ gdje sam tu JA ?
.
Ne, neplaču sve kiše…
Slabe su mnoge vejavice…
Tek poneki kamen progovori
Kad ga orao polomi.
.
Ogledalo jučer ne poznaje…
Sutra se sutra dešava…
Osušena dunja – raspada se…
Plijesan je sve…
.
Prije ili kasnije – plijesan je sve.
.
~nada~ . Jesen te rodi listom tuge, Bacali te od obale do obale, Nikad ničija, Uvek ničija, Pa ni sama svoja. . Olujno more zatočenicm je postavi. Radna a šibana, Vođena rukom neprijatelja Sad čisti dno bunara, A bunar bez dna… . Orlići s klisure zlo gledali, Kliktanjem i piskom Boga dozivali : ……Odupirala se,branila … Настави са читањем “PRAŠINA ŽIVOTA…. ~milka vukic vujnovic”
~nada~
.
Jesen te rodi listom tuge,
Bacali te od obale do obale,
Nikad ničija,
Uvek ničija,
Pa ni sama svoja.
.
Olujno more zatočenicm je postavi.
Radna a šibana,
Vođena rukom neprijatelja
Sad čisti dno bunara,
A bunar bez dna…
.
Orlići s klisure zlo gledali,
Kliktanjem i piskom Boga dozivali :
……Odupirala se,branila
Zbpg dva bisera svoja…
I …preživela!
Bogu hvala,
Molitva dečja nije je dala!
A mislila je da nestaje
Bez otiska prsta!
.
Sunce ti lice obojilo
Sad osenjuj se stalno
Znakom Krsta:
Preživela si,
Milost ti je dana
Da se ne pređe cela Golgota
Ovako bi otrovana,
Prasina života.
.
Obasjana suncem, sva u beloj svili nudiš mi se vešto ko jagoda zrela, dok svila se nežno, pomognuta vetrom bezobrazno vije oko tvoga tela. Okupana vodom, plavoga Jadrana, lagano se dižeš izazivaš mene, a kosa ti bujna niz ramena pada k’o što voda pada, niz obližnje stene. Suviše si mlada i nisi za … Настави са читањем “A TAKO BI RADO TU LEPOTU TAKO – Milovan Petrović”
Obasjana suncem, sva u beloj svili
nudiš mi se vešto ko jagoda zrela,
dok svila se nežno, pomognuta vetrom
bezobrazno vije oko tvoga tela.
Okupana vodom, plavoga Jadrana,
lagano se dižeš izazivaš mene,
a kosa ti bujna niz ramena pada
k’o što voda pada, niz obližnje stene.
Suviše si mlada i nisi za mene
svaka tvoja drskost, oprosti se lako
ja anđeo nisam i bežim od tebe
iako bi rado tu lepotu tako.
Suviše si mlada, pa smiri se malo
ne piri u vatru što u meni tinja
u telu mi ista vrela krv još teče
iako mi kosa, od jesenjeg inja.
I zato te molim, ne igraj se samnom
u tvojoj lepoti uživao bi svako,
ja odlazim, bežim dok vremena ima,
a tako bi rado tu lepotu tako.
Milovan Petrović
–
“Ne daj Bože što se trpiti može” Trpim Mnogo mi treba da na Boga zakukam Još više da na čoveka kidišem Čak i kad nije čovek nisam mu kurjak Nije ljudski zube pod grlo Krv na rukama je poslednje Čuvam ih od onoga što se ne pere Trpim što ne bi pas I on bi … Настави са читањем “BOŽURI – ©Nena Miljanović”
“Ne daj Bože što se trpiti može”
Trpim
Mnogo mi treba da na Boga zakukam
Još više da na čoveka kidišem
Čak i kad nije čovek nisam mu kurjak
Nije ljudski zube pod grlo
Krv na rukama je poslednje
Čuvam ih od onoga što se ne pere
Trpim što ne bi pas
I on bi za gušu kad mu se otme komad
I dirne leglo
I cvile psići
Na svakog bi ko mu nasrne
Nisam na nesoj
A nasrću mi na kuću
Dedinog oca otac mi je zakućio
I divlji bi da moje pitomo otmu
Današnji bi moje juče da potru
Decu da mi ostave bez sutra
I mene bez glave i duše
Duram
Sve je bolje od krvi
I sleme kad su mi palili otrpio sam
Prepokrio
Nije palež na Kosovu od juče
I ocu su mi palili i otimali
Preživio je
Sačuvao kuću i dušu
I ja sam
I crkvu kad su mi rušili nisam ubio
Uz “Pomozi Bože” ponovo gradio
Bolju i belju
Za venčanje mi je sinu
I krštenje unuku
I opelo ocu
Sve sam po sto puta ponovo
I još sto puta ću
Sve dok mi ne dirnu moje božure
Na grobu su mi materi
Crveni
Kosovski
Moje su sećanje
Za njih ću ruke u krv
Čuješ li Bože
Pomozi mi
Ne daj moje crvene kosovske božure
Pocrveni Ti već jednom zbog mene
Pomozi mi
Sačuvaj me Čovekom na Kosovu
Od mene me sačuvaj
Od neljudi ću sam
Sačuvaj me
Tebe u meni čuvaš