Дан: 4. април 2015.

PRAŠINA ŽIVOTA…. ~milka vukic vujnovic

~nada~ . Jesen te rodi listom tuge, Bacali te od obale do obale, Nikad ničija, Uvek ničija, Pa ni sama svoja. . Olujno more zatočenicm je postavi. Radna a šibana, Vođena rukom  neprijatelja Sad čisti dno bunara, A bunar bez dna… . Orlići s klisure zlo gledali, Kliktanjem i piskom Boga dozivali : ……Odupirala se,branila … Настави са читањем “PRAŠINA ŽIVOTA…. ~milka vukic vujnovic”

~nada~

.

Jesen te rodi listom tuge,

Bacali te od obale do obale,

Nikad ničija,

Uvek ničija,

Pa ni sama svoja.

.

Olujno more zatočenicm je postavi.

Radna a šibana,

Vođena rukom  neprijatelja

Sad čisti dno bunara,

A bunar bez dna…

.

Orlići s klisure zlo gledali,

Kliktanjem i piskom Boga dozivali :

……Odupirala se,branila

Zbpg dva bisera svoja…

I …preživela!

Bogu hvala,

Molitva dečja nije je dala!

A mislila je da nestaje

Bez otiska prsta!

.

Sunce ti lice obojilo

Sad osenjuj se stalno

Znakom Krsta:

Preživela si,

Milost ti je dana

Da se ne pređe cela Golgota

Ovako bi otrovana,

Prasina života.

.

A TAKO BI RADO TU LEPOTU TAKO – Milovan Petrović

Obasjana suncem, sva u beloj svili nudiš mi se vešto ko jagoda zrela, dok svila se nežno, pomognuta vetrom bezobrazno vije oko tvoga tela.   Okupana vodom, plavoga Jadrana, lagano se dižeš izazivaš mene, a kosa ti bujna niz ramena pada k’o što voda pada, niz obližnje stene.   Suviše si mlada i nisi za … Настави са читањем “A TAKO BI RADO TU LEPOTU TAKO – Milovan Petrović”

Obasjana suncem, sva u beloj svili

nudiš mi se vešto ko jagoda zrela,

dok svila se nežno, pomognuta vetrom

bezobrazno vije oko tvoga tela.

 

Okupana vodom, plavoga Jadrana,

lagano se dižeš izazivaš mene,

a kosa ti bujna niz ramena pada

k’o što voda pada, niz obližnje stene.

 

Suviše si mlada i nisi za mene

svaka tvoja drskost, oprosti se lako

ja anđeo nisam i bežim od tebe

iako bi rado tu lepotu tako.

 

Suviše si mlada, pa smiri se malo

ne piri u vatru što u meni tinja

u telu mi ista vrela krv još teče

iako mi kosa, od jesenjeg inja.

 

I zato te molim, ne igraj se samnom

u tvojoj lepoti uživao bi svako,

ja odlazim, bežim dok vremena ima,

a tako bi rado tu lepotu tako.

 

Milovan Petrović

–