Дан: 7. април 2015.

Екатерина Ибраимовна

Аурором Бореалис застрто небо изнад Мурманска У исто вријеме пун мјесец над зидинама старог Котора Сања Екатерина Ибраимовна, огромне црне подморнице… Што сврдлају по Баренсовом Мору Како лагано израњају баш у Котору Сања Зарђале џинове из Мурманских лука И као да их гледа Како се заодијевају у нова руха Па препорођени у моћне ледоломце крче … Настави са читањем “Екатерина Ибраимовна”

Аурором Бореалис застрто небо изнад Мурманска
У исто вријеме пун мјесец над зидинама старог Котора
Сања
Екатерина Ибраимовна, огромне црне подморнице…
Што сврдлају по Баренсовом Мору
Како лагано израњају баш у Котору
Сања
Зарђале џинове из Мурманских лука
И као да их гледа
Како се заодијевају у нова руха
Па препорођени у моћне ледоломце крче санте Арктичког леда
Сања
Екатерина мазно,
Како топли спарни ваздух которских уличица
Однекуд, у априлу отапа сиво-слани слеђени Мурманск
Сања
Да наоружана великим ратним бродом, у августу… поћи ће доље,
И безобзирно га насукати на Которско шкоље…
Сања
Како на Добротским плажама жуђено упија сунце
И старим градом увече у лаганој хаљиници корача…
Сања
Ибраимовна, сања и у сну зебе, у тајанственом загрљају…
чудесно радосну…
Сања себе.

МИРИС ЈАБУКА -Миладиновић Сандра

МИРИС ЈАБУКА Мирис јабука, сања рајска стопала, смех што гања јастреба, огладнеле усне, и најезду руку што вапе да воле…. Мирис јабука, брзином и снагом светлости, опија, јер се цела васиона сродила са њиме – у пољубац два анђела, као спој два топла длана на северном полу, две бескрајне жеље са кореном без краја… Душу … Настави са читањем “МИРИС ЈАБУКА -Миладиновић Сандра”

desetoro-dece-11
МИРИС ЈАБУКА

Мирис јабука,
сања рајска стопала,
смех што гања јастреба,
огладнеле усне,
и најезду руку што вапе
да воле….
Мирис јабука,
брзином и снагом светлости,
опија,
јер се цела васиона
сродила са њиме –
у пољубац два анђела,
као спој два топла длана
на северном полу,
две бескрајне жеље
са кореном без краја…
Душу без дна,
што прима и даје
и траје,
као љубав мајке….
Изникао је као детелина
са четири листа
и трепери на лицу хоризонта
као уздах и издах….
Како мирише, дивота!
(с) Миладиновић Сандра

Savest – Aleksandar Kavaja

U tvojoj kosi vetar na usnama sneg, iz tvojih grudi ptica sleće na dlanove, samo zrno bilo je dovoljno, blanko potpis karminom na vratu dominira, odneo vrag šalu Bogu na istinu, dovedi se ovih dana sebi, poželeh da potražim sneg i ptice, na mojoj strani još uvek isti znak, začuh voleti, zabeležih izdajice … A … Настави са читањем “Savest – Aleksandar Kavaja”

U tvojoj kosi vetar na usnama sneg,
iz tvojih grudi ptica sleće na dlanove,
samo zrno bilo je dovoljno,
blanko potpis karminom na vratu dominira,
odneo vrag šalu Bogu na istinu,
dovedi se ovih dana sebi,
poželeh da potražim sneg i ptice,
na mojoj strani još uvek isti znak,
začuh voleti, zabeležih izdajice …

A tlak mi pada na parče kaštradine,
dok gubim zrak,
malo pelina i sardela uz komad iz ulja,
donesi pamirdore i kake,
noćas na ovom kušinu raširi loknice,
bolja je i ova kiša što vrnaše,
samo jedna ožica, pirun i krtola na stolu,
stanite fantje, prozborimo koju,
sve Vas srećem na festivalu piva,
obojeni ovakvi i onakvi pijani,
samo smo tada na istoj strani …

Od ljudi beše i još me teše,
nisam kriv al tako se desilo,
neko mora da čučne da bi ostavio potpis,
neko sa ponosom,
premali izbor i greška se potkrala,
ne saginji se pre nego sve ovo budeš čitala,
ma znam, znam da si znala,
nisi ti , ja sam pala.

A ako ti uperim pitanje u oči,
šta ako ti onaj leptirić poskoči,
šta ako ti to pročitam u pokretu,
imam li prava samo da ćutim,
imam li prava
da jos jednom odglumim brava ?

I ako mi brokve kroz dlanove probiju,
i ako vidiš plavo,
samo sam imao sliku bez definicije,
odavde do tamo to je samo daljina,
ponos i laž sve dok je istina …

Da opet stanem pod ono drvo kod Faletića,
pa krišom kod Želje pojedem ćevapa,
da prodam sav bakar što je preostao,
kamionima prevozim danima ceo Tas,
kao da je to nekome važno,
dok nema nas ….

Ekremizacija nacije i prazne karte u najavi,
živimo skupa al više niko ne balavi,
starimo samo i stalno se nečega sećamo,
obećavamo promene a slavimo spomene,
ošamari me da barem obrazi pocrvene,
u ovo vreme potpisujem kasno je,
u ovo vreme potpisujem dockan je,
u ovo vreme kada razumes samo …. it’s to late ….
eh gde si bio Gospode …..