Дан: 17. април 2015.

Glava je svega puna
sad i fama oko limuna,
kolumnama nedostaju teme
traže žrtvu anateme.

U nezgodnu situaciju
nas stavlja,
Savet bezbednosti
o tome raspravlja,
prigovor je ličan
sav je toksičan.

Integracija sa Briselom ga smara,
sa Prištinom ne razgovara,
kucaju prehlade, imunitet bledi,
vitamin C mora da se cedi
neka Hag kaznu odredi.

Daćemo doprinos svemu,
doneti rezoluciju o njemu,
problematičan je,
bitangom ga slove,
dovešćemo plave šlemove.

Povadićemo dokaze iz fioka,
ima li zaštićenih svedoka?
U štrajku Komora advokata,
zlikovcu je mesto iza rešetaka.

Nesvakidašnja, natprirodna sila,
ulila je strah u kosti snagama Isila,
alarmantnost je dotle dosegla
da je i ebola od njega pobegla.

Ko je ovde ovca,
nije ništa čudno,
nesuđenog nobelovca
„dočekaćemo“ prinudno?
Žrtve više ne stvara
o budućnosti Balkana se „stara“.

Kako stvar stoji
predstavlja državu
koja ne postoji,
Beograd ne može da bira
Unija na tome insistira,
okrećemo se novom listu
„ugostićemo počasnog teroristu“.

Porodice nestalih
mogu da se bune,
istraga opstajava,
prostire se crveni tepih
garda postrojava.

Došli su putem rata
do puzajućeg protektorata,
akteri ovakvog čina
vraćaju se na mesto zločina.
Čini se, ali nam nije
dodeljen status kolonije.