USAMNJENA NOĆAS – Milovan Petrović

Usamljena noćas pred ikonom klečiš

i Bogu se moliš za oproštaj greha

ne za svoje grehe, jer grešila nisi

već za oprost greha voljenog čoveka.

“Oprosti mu Bože sve grehe njegove

on ne greši drugim, a grešiti može

sve grehe njegove što meni počini

ja mu sad opraštam, molim ti se Bože.

Sve preduge noći, moja ne spavanja

prolivene suze i duga čekanja

moje tužne zore, duga ne davanja

i njegove noći sa drugom spavanja.

Opraštam mu Bože sad sve noći ove

izgubljene dane i srušene snove

opraštam mu Bože, a tako me boli

jer oprašta samo, žena koja voli.

Opraštam mu Bože, možda će da shvati

oprosti mu i ti, pa nek mi se vrati.”

Milovan Petrović

–