Добродошли!
Tamo daleko negde iza hiljadu gora, iza bezbrojnih polja velikih plavih mora. Tamo gde jutro suncem najlepšu bajku budi, tamo gde zora rana, pesmom mi puni grudi. Tamo gde mladost moja uzlete ko soko mlad, tamo kraj reke jedne gde moj je voljeni grad. Tamo ostavih sebe i mnogo što- šta još, … Настави са читањем “TAMO DALEKO NEGDE – Milovan Petrović”
Tamo daleko negde
iza hiljadu gora,
iza bezbrojnih polja
velikih plavih mora.
Tamo gde jutro suncem
najlepšu bajku budi,
tamo gde zora rana,
pesmom mi puni grudi.
Tamo gde mladost moja
uzlete ko soko mlad,
tamo kraj reke jedne
gde moj je voljeni grad.
Tamo ostavih sebe
i mnogo što- šta još,
sve prodah u bescenje,
za jedan bezvredni groš.
Tamo bih sada hteo
jedan trenutak bar,
da opet živim ko nekad
bez KRUNE, ali CAR.
Milovan Petrovioć
–
Zov juga Htela bih još jednom da vidim sobu moje mladosti procvetale lipe i polja široka Taj dukat moje dedovine Sećam se prve cigarete iza kamenog bunara i sunca crvenog kao božur Zaplačem kao dete Čujem zov toplih vetrova i nemirni let lastavica Češljam vreme i zalud budim zaspale slavuje Lepa Simic
Zov juga
Htela bih još jednom
da vidim
sobu moje mladosti
procvetale lipe
i polja široka
Taj dukat
moje dedovine
Sećam se prve cigarete
iza kamenog bunara
i sunca crvenog kao božur
Zaplačem kao dete
Čujem
zov toplih vetrova
i nemirni let lastavica
Češljam vreme
i zalud budim
zaspale slavuje
Lepa Simic