Месец: децембар 2014.

БОЈЕ – Игор Љубић

БОЈЕ  – Гледали смо некад у снове заједно, очи су нам тајне скривале у двоје, жмурили смо и постајали једно, а твоје плаво у њима бивало је моје…   Моје зелено је прелазило нечујно у твоје, разливало се у сузама онако снено, а сада тамо дишу неке друге боје, и оно зелено је данас само … Настави са читањем “БОЈЕ – Игор Љубић”

БОЈЕ 

–

Гледали смо некад у снове заједно,

очи су нам тајне скривале у двоје,

жмурили смо и постајали једно,

а твоје плаво у њима бивало је моје…

 

Моје зелено је прелазило нечујно у твоје,

разливало се у сузама онако снено,

а сада тамо дишу неке друге боје,

и оно зелено је данас само Њено…

 

 

Срећна Нова година !

NOVOGODIŠNJI PLES – Milovan Petrović

Molim te za ples u ovoj noći dok poslednji trenuci godine idu, skrećeš mi pažnju na sat na zidu; “Dvanaest nije, imaj u vidu.”   Pogledam u sat,…  stvarno nije. Satovi ko da su stali, da li je vreme zaista stalo ili se sat sa mnom šali?   Toliko želim ples sa tobom, da igrom … Настави са читањем “NOVOGODIŠNJI PLES – Milovan Petrović”

Molim te za ples u ovoj noći

dok poslednji trenuci godine idu,

skrećeš mi pažnju na sat na zidu;

“Dvanaest nije, imaj u vidu.”

 

Pogledam u sat,…  stvarno nije.

Satovi ko da su stali,

da li je vreme zaista stalo

ili se sat sa mnom šali?

 

Toliko želim ples sa tobom,

da igrom nam počne Godina nova,

ova je bila godina mašte,

godina nade, godina snova.

 

U Novoj želim da nam se snovi

u stvarnost pretvore našu,

nalivam piće i u to ime,

dižem visoko čašu.

 

Pogledam u sat i dalje stoji,

to mora da greška je neka,

zašto se mora ples ljubavi

toliko dugo da čeka?

 

Milovan Petrović

–

Sve će jednom nestati – Miro Beribaka

. Sve će jednom nestati, davnim će se zvati, i što je bilo i što bilo nije …, samo će ostati svjetlucav prah da nam ga vjetar, katkad, po kosi prospe, dok nas oblijeva rumen zalaska sunca, i da nam se uglovi usana u osmjeh šire, sa sjetom na pomisao, što je nekada bilo i … Настави са читањем “Sve će jednom nestati – Miro Beribaka”

.

Sve će jednom nestati,

davnim će se zvati,

i što je bilo

i što bilo nije …,

samo će ostati svjetlucav prah

da nam ga vjetar, katkad,

po kosi prospe,

dok nas oblijeva rumen

zalaska sunca,

i da nam se uglovi usana

u osmjeh šire,

sa sjetom na pomisao,

što je nekada bilo

i što nikada bilo nije …

.

Miro Beribaka

НОЋ МИ ТЕ ДАЈЕ – Миладиновић Сандра

НОЋ МИ ТЕ ДАЈЕ Ноћ ми те даје, сну пркоси, а ја као “луталица” што се заноси, моћима дара несанице, у мистичности измаглице, дах ти осећам и додира вапај, пољубаца твојих сласт, невиност у сваком покрету среће, привлачност у сваком трзају срца… Куца ли, куца… У улици незнаних што трагају, намах те нађох….!!!! Ах, среће … Настави са читањем “НОЋ МИ ТЕ ДАЈЕ – Миладиновић Сандра”

преузимање

НОЋ МИ ТЕ ДАЈЕ

Ноћ ми те даје, сну пркоси,
а ја као “луталица” што се заноси,
моћима дара несанице,
у мистичности измаглице,
дах ти осећам и додира вапај,
пољубаца твојих сласт,
невиност у сваком покрету среће,
привлачност у сваком трзају срца…
Куца ли, куца…
У улици незнаних што трагају,
намах те нађох….!!!!
Ах, среће моје…..мислила
нисам да ова празнина тако боли,
и моје несвесно ЈА те воли,
као пегави девојчурак…
Недоживљено, занесено,
стидљиво, снено, збуњено….и све…
Зар све то није заборављено?!
Реци ми ноћни лептиру хитно!

Ноћ ми те даје, сну пркоси….
Ноћ ми те даје, јутро односи…
Моја несаницо!!!!
(с) Миладиновић Сандра

Ne znam kome se predajem-Radmila Nastić Antanasijević

Kada će doći dan da ti žrtvu predam što svake noći u snu tražiš je? Ja i ne znam da je to možda danas, Presveta moja! Prerano iz sna budim se, a prekasno iz groba svoga ustajem da bih te srela, i sebe,živu od želje,predala. Gorim ko žrtva božićna da bih pomogla svojim snovima, iz … Настави са читањем “Ne znam kome se predajem-Radmila Nastić Antanasijević”

Kada će doći dan
da ti žrtvu predam
što svake noći u snu tražiš je?
Ja i ne znam da je to možda danas,
Presveta moja!

Prerano iz sna budim se,
a prekasno iz groba svoga ustajem
da bih te srela,
i sebe,živu od želje,predala.

Gorim ko žrtva božićna
da bih pomogla svojim snovima,
iz groba ustala,
moja presveta,
da budem zaklana il raspeta,
kako bih se ponovo rodila,
pusta moja želja vaskrsla.

Želim da ti se podam,
žrtvu predam,
Presveta moja-pomisli grešna!

Још који сат

  Поглед на сен што успавано њише таму Додир затурен у неком оковратнику Пољубац пролазности Крај куфера стрпљивости Док Траје још који сат Година ова И ево ме како наново распремам Сваки промашај Затурену мисао Ненадан осмејак Траг трагова закаснелих Ил намерно одложених За овај мах Неонски удар емоција У ћелијама тог молекула Што атоме … Настави са читањем “Још који сат”

 

Поглед на сен што успавано њише таму
Додир затурен у неком оковратнику
Пољубац пролазности
Крај куфера стрпљивости
Док Траје још који сат
Година ова

И ево ме како наново распремам
Сваки промашај
Затурену мисао
Ненадан осмејак
Траг трагова закаснелих
Ил намерно одложених
За овај мах

Неонски удар емоција
У ћелијама тог молекула
Што атоме разбија
На још милионе зракастих аура
Constanta је ипак линеарна

Фреквенције времена упредају се у прореде
Одјекује херц ко громада одваљен од мајке природе
Тако и ја љубави
Ко озонски омотач Сагорела
А једна кап би ме оживела

Мада
Јесам ли филозоф, песник ил хемичар
Физичар знам да нисам
Сем кад поспремам
Раздвајам
Цепам а неделим
Сједињена космосом и временом
У тродимензионалној слици
ове Жене

Ex

Од тебе до мене
Све науке су неуке
Све спознаје непознате
Све једначине синтагме
Које се умножавају Мислима
Чак ми је и и говор Дефиниција
Којом се Вера у Вери Потире
Да би одсјај Верујућег
Опет Аморфно сплела
У ту Љубав од пепела

Ево распремам
Некрпим
Неопшивам
Немам тог сребрног праха
Да конацe Занавек Закивам

Бацам
Одбацујем
Не желим
Перем па
Кидам
Хемијским процесима
Разних удаха
Себе од тебе Откивам

И тако мах по мах
Док тихујем правоверну молитву
Да Докажем
Како јачина није у маси
Већ само у снази ума
Чојством одабрано
Твоје или моје
Све једно
Наше

И док титрамо на последњим струнама
Што оста од године ове
Ево поздрављам се са тобом ко скитница ил
Просјак све једно је
Драги мој Професоре
У љубави наука нема дефиниције
А Живот нам довољно
Оставља изборе!

VENERA UMIRE milka vukic vujnovic

“Kosulja plava” . Gledamo lice kristalno Oci biserne … A dusu- od pene Dok lagano Jedva hoda Isod njenih stopala Dajmant svakom poklanja Svima nam osmijeh je dala Dok oci joj Ka nebu hire U sebi vristim Boze, NE Venera umire!

“Kosulja plava”

.

Gledamo lice kristalno

Oci biserne

…

A dusu- od pene

Dok lagano

Jedva hoda

Isod njenih stopala

Dajmant svakom poklanja

Svima nam osmijeh je dala

Dok oci joj

Ka nebu hire

U sebi vristim

Boze, NE

Venera umire!