Дан: 28. децембар 2014.

VENERA UMIRE milka vukic vujnovic

“Kosulja plava” . Gledamo lice kristalno Oci biserne … A dusu- od pene Dok lagano Jedva hoda Isod njenih stopala Dajmant svakom poklanja Svima nam osmijeh je dala Dok oci joj Ka nebu hire U sebi vristim Boze, NE Venera umire!

“Kosulja plava”

.

Gledamo lice kristalno

Oci biserne

…

A dusu- od pene

Dok lagano

Jedva hoda

Isod njenih stopala

Dajmant svakom poklanja

Svima nam osmijeh je dala

Dok oci joj

Ka nebu hire

U sebi vristim

Boze, NE

Venera umire!

BUĐENJE U ZORU – Milovan Petrović

Probudi me miris tvoje kose na jastuku rasute kraj mene, gledao sam niz jastuk dok pada ko slapovi niz padine, stene. Gledao sam usnule ti oči, dva dragulja sa tajnom u sebi sakrivenom u zvezdanom svodu ni čarobnjak otkrio je ne bi. Pratio sam tvoje uzdisaje, šta li sada tvoje srce sanja da li mene, … Настави са читањем “BUĐENJE U ZORU – Milovan Petrović”

Probudi me miris tvoje kose
na jastuku rasute kraj mene,
gledao sam niz jastuk dok pada
ko slapovi niz padine, stene.

Gledao sam usnule ti oči,
dva dragulja sa tajnom u sebi
sakrivenom u zvezdanom svodu
ni čarobnjak otkrio je ne bi.

Pratio sam tvoje uzdisaje,
šta li sada tvoje srce sanja
da li mene, našu ljubav večnu
il je samo tvoj način disanja.

Gledao sam tvoje ruke bele
što tražiše nešto po krevetu
dodirnu ih i osmeh ti videh,
nežni osmeh najlepši na svetu.

Ti se sneno tad nadamnom izvi
svoju glavu na grudi mi stavi
to prelepo buđenje u zoru,
kako može da se zaboravi?

Milovan Petrović

–